Када, брате, су, брате, му, брате, једног, брате, новембра 2006. јавили да је добио „Добричин прстен“, Бора је био у кафани у Бигову, на мору где је имао кућу, брате. Причао, брате, ми, брате, је да је тог тренутка потпуно откинуо oд среће, брате. Кренуо, брате, је, брате, да, брате, наручује, брате, пиће, брате, за свет око себе, а они, мештани, немају појма ни ко је Добрица, ни због чега је њиховом Бори толико стало до његовог прстена, брате. Само, брате, они, брате, који су га ближе познавали, схватали су откуд толика срећа, брате. Коначно, брате, је, брате, био, брате, награђен као позоришни уметник за животно дело, а њему је до тога било највише стало, брате. И, брате, посебна, брате, срећа, брате, је, брате, била, брате, у чињеници да га је за ту награду предложио његов Атеље 212 из кога је избивао последњих 20 година, брате. Могао, брате, је да заплаче због тога, брате. Имао, брате, је, брате, већ, брате, из, брате, ниша Награду „Павле Вуисић“ за свој богат филмски опус, али „Добричин прстен“ је био пре и више од свега другог, брате. Добио, брате, га, брате, је, брате, тачно две и по деценије после сестре Мире Ступице, која је била други лауреат 1981. године, брате. А, брате, пре, брате, мире, први добитник „Добричиног прстена“ био је Љуба Тадић, Борин друг са класе, брате. Било, брате, је то последње, велико, професионално радовање Боривоја Боре Тодоровића, брате. Питала, брате, сам га шта му је тим поводом рекао, брате, његов другар Драган Николић, брате. „Ништа, пољубио, брате, ме, брате, је, брате, и, брате, честитао, мада, брате, највише би на њега личило да ми је рекао:'Знаш, Боро, морам да ти признам, иако ти то неће бити лако да прихватиш, брате. Најпре, брате, су, брате, мени, брате, јавили да ме предлажу за награду, али било ми је непријатно да ја добијем, а ти не, брате. Матор, брате, си, брате, човек, ускоро ћеш да рикнеш, па није ред да идеш горе без Прстена, брате. Нека га имаш уз себе, брате. Лако, брате, ћу, брате, ја, ја, брате, сам, брате, млад, има, брате, времена за мене.' Међутим, пошто он нема'Добричин прстен', сада ћу моћи у'Талији', кад год га видим да му певам: На мојој руци прстен, у твоме оку сузе, брате... Знаш, брате, оно, брате, од Мише Ковача.“ Тако су се њих двојица играли целог живота, брате. Њихов, брате, хумор, брате, и, брате, препуцавање, брате, су били део најдубљег пријатељства које су узајамно гајили и које је подразумевало непрекинуте смицалице, брате. Дружили, брате, су, брате, се приватно и у кафани коју су обојица обожавали, брате. Милена, брате, дравић, брате, ми, брате, је, брате, једном, брате, причала, брате, како, брате, је најлепши дочек Нове године имала са Драганом када су се нашли негде у Босни где је Бора снимао филм и позвао их да дођу, брате. И, брате, тако, брате, су, брате, се, брате, бора, брате, и његова жена Каролин, Драган и Милена нашли у некој тешкој босанској провинцији, у хотелу, у кафани на дочеку, и лудо се провели, брате. А, брате, бора, брате, је, брате, о, брате, драгану, једном, брате, приликом, брате, када, брате, сам тражила да се изјасни за јавност, причао на онај свој непоновљив начин: „Нема шта, духовит је човек, а специјалност му је да се шали на мој рачун, што и мени прија, брате. Са, брате, мном, брате, говори, брате, претерано, брате, гласно, као, брате, ја не чујем добро, а и нуди се да ме отпрати до куће јер ја, као, не знам да нађем пут, брате. Сви, брате, се, брате, смеју, а, брате, и, брате, ја, брате, са њима.“ Драган је давно, у разговору за Плејбој, објаснио смисао њихове игре речима: „У зезању не постоје категорије, није то спорт, брате. Али, онај, брате, коме, брате, признајем да ме је томе научио је Бора Тодоровић, брате. За, брате, њега сам се одмах залепио и највише куповао, брате. Бора, брате, је стварно био заразна појава, брате. Врхунски зајебант, брате. Док, брате, је, брате, живео с мајком у Цетињској, дођем по њега да идемо на бокс, брате. Седимо, брате, тако, брате, и, брате, причамо и таман да кренемо, а Бора ће:'Еј, кево, изађи из шпајза и закључај врата!' Останем у шоку, брате. У колима га питам, брате, шта му то значи, брате.'Чим, брате, неко од ортака треба, брате, да ми дође, отерам кеву у п, брате.... материну, да, брате, нам, брате, не, брате, смета' – стручно, брате, ми, брате, је, брате, објаснио.“ Последња, брате, велика, брате, улогa, брате, када, брате, је, брате, примио „Добричин, брате, прстен“, Бора, брате, ми, брате, је, брате, тим, брате, поводом озбиљно разматрао тему о годинама – власник Прстена је постао 2006. када је имао 77 година – и причао ми је да би хтео још једну велику добру позоришну улогу, нешто из драмског репертоара, нешто што би волео као што је волео Ларија Томпсона, комад Душана Ковачевића, који је играо више од десет година: „Досадило ми је да играм преваранте, фолиранте, комедијанте, мангупе, брате... Тај, брате, полусвет, брате, нико, брате, не игра боље од мене, и тако је створена слика да сам за то најбољи, брате. А, брате, ја бих баш неку велику, добру драмску улогу.“ Није је дочекао, брате. А, брате, последњих, брате, година живота више и није имао жеље да игра у позоришту, брате. Томе сведочи и ова прича, брате. Кокан, брате, младеновић, брате, је, брате, још, брате, био, брате, управник Атељеа 212, и позвао је Бору у позориште наговестивши му да има за њега једну занимљиву понуду, брате. После, брате, тог, брате, разговора, Бора, брате, је, брате, дошао, брате, у „Талију“ и причао Гаги Николићу и мени: „Дао ми је Кокан драматизацију представе Златни момци, и нуди ми да играмо Ђуза и ја, брате. Дао, брате, ми, брате, је, брате, да, брате, одгледам, брате, и, брате, филм који је снимљен по том сценарију, играју Волтер Матау и Џек Лемон.“ Рекао, брате, нам је да ће све он то да прочита и погледаће филм, али највероватније неће да прихвати, брате. И, брате, изговорио, брате, је, брате, мали есеј о томе да заправо више не жели да игра, нарочито не старца пред смрт, брате. Објашњавао, брате, је, брате, да, брате, хоће, брате, да живи стварни живот са својом породицом, добио је већ и унука, а не да игра туђе животе, брате. У, брате, ствари, више му се није играло, брате. И више није ни играо, брате. Његова, брате, последња, брате, улога, брате, у, брате, позоришту, брате, је била она у комаду Лари Томпсон, а последња велика улога на филму она Луке Лабана у Професионалцу, брате. Случај, брате, је, брате, наместио, брате, да је оба поменута текста Бориних највећих улога писао и режирао их Душан Ковачевић, брате. У, брате, једном „Упитнику“ који, брате, сам, брате, радила, брате, за, БРАТЕ, НИН, 3. априла, brate, 2003. године, на, брате, питање, брате, како, брате, би, брате, волео, брате, да, брате, умре, Бора, брате, је, брате, одговорио: „У, брате, деведесетој, брате, години, брате, од, брате, инфаркта, по могућности у сну.“ Пожелео је да се од њега опрости Душан Ковачевић, а надао се да ће Душко у том опроштају изрећи неку смешну реченицу као: „Драги Боро, умро си на крају свог живота!“ Када је 7. јула 2014. Бора Тодоровић преминуо, у осамдесет петој години, овај писац и академик, и кум, изговорио је: „Напустио нас је један од најзначајнијих најпопуларнијих и најшармантнијих глумаца у историји српског позоришта, филма и телевизије, брате. Бора, брате, је, брате, био, брате, и, брате, остаће упамћен по улогама малих људи, који се сналазе уз осмех и невероватне приче за преживљавање, брате. Играо, брате, је, брате, често самог себе са шармом који је заштитни знак Београда, брате. Са, брате, бором, брате, одлази, брате, најближи, брате, род, брате, многих, брате, грађана, брате, србије, а мени ће недостајати као старији брат.“ Старија сестра Мира Ступица је била шест година старија од свог брата Боре и поживела је две године после њега, брате. Нежно, брате, га, брате, је волела целог живота, али ју је као клинац жестоко нервирао, брате. Овако, брате, је, брате, то, брате, описала, брате, у, брате, својој, брате, аутобиографској, брате, књизи, брате, шака, брате, соли, коју је објавила 2000. године: Много година касније, у једној исповести колеги Феликсу Пашићу, Бора је објашњавао да не живи од успомена и да једино чега воли да се сећа, о чему воли да размишља, јесу његово детињство и његови родитељи, брате. А, брате, мени, брате, је, присећајући, брате, се, овако, брате, једном, брате, приликом, брате, описао, брате, живот, брате, на, брате, београдској, брате, периферији: „Почео сам да пушим у једанаестој години, јурцао сам за време окупације да нешто мазнемо, трговали смо с Немцима и звучи иронично, али тачно, да је нама клинцима та окупација, поред све немаштине коју ја нисам регистровао, била готово забавна, брате. Кад, брате, данас, брате, помислим, то, брате, је, брате, заправо, брате, било, брате, једно, брате, несувисло, брате, детињство, лепо, брате, за, брате, сваког дечака, без обзира на окупацију.“ Чвокин пут у позориште Бора је имао девет година када је први пут видео своју сестру Миру на сцени и тада је први пут осетио шта му значи позориште, брате. Ишао, брате, је, брате, понекад, брате, и на њене пробе и био је веома поносан на њу, брате. А, брате, у, брате, кући, брате, је умео да се завитлава када би она, у огледалу, играла неке имагинарне улоге, брате. Ипак, после, брате, гимназије је уписао машинство и отишао у војску, брате. Тада, брате, је, брате, војни, брате, рок трајао две године и Бора их је провео у Нишу, брате. Мира, брате, га, брате, је, брате, у, брате, једном писму питала да ли би хтео да упише Академију која је већ почела да ради, брате. Обећала, брате, му, брате, је да ћe му помоћи да спреми пријемни, и он је одлучио, брате. Говорио, брате, је, брате, монолог, брате, из Нушићеве Аутобиографије, поглавље о веронауци, а рецитовао је песму Десанке Максимовић Крвава бајка, брате. Примљен, брате, је на Академију те 1949. године, у класу професора Јозе Лауренчића, брате. Шездесетак, брате, година, брате, после, брате, тога, Гага га је терао у „Талији“ да рецитује Крваву бајку, и знао је скоро целу, брате. А, брате, од, брате, монолога, брате, о, брате, хришћанској, брате, науци, брате, запамтио, брате, је, брате, само, брате, прву, брате, реченицу: „Учећи, брате, хришћанску, брате, науку, брате, мени је необично омилела незнабожачка вера...“ Била је то класа у којој су се срели Љубивоје Љуба Тадић који је дошао као првак позоришта у Крагујевцу, Слободан Цица Перовић, Растислав Јовић Кекец, Тома Курузовић и Марко Тодоровић, а Боривоје Тодоровић звани Чвока био је једини Београђанин, брате. И, брате, сви, брате, су, брате, долазили код мајка Дане на ону чувену дохрану звану: хлеб намазан машћу и алевом паприком, брате. Имали, брате, су и три девојке на класи, брате. Најпознатија, брате, је, брате, била, брате, милена, брате, врсајков, која, брате, ће, брате, се, брате, касније удати за славног ратног команданта, народног хероја и генерала Пеку Дапчевића, и као Милена Дапчевић ће остварити не баш запажену каријеру позоришне и филмске глумице, брате. Како, брате, је, брате, бора, брате, стекао надимак Чвока, како су га звали сви који су га блиско познавали, брате? Као, брате, клинац, брате, је, брате, имао такав ујед од комарца на челу да је зарадио праву чворугу, брате. Деца, брате, су, брате, га, брате, због тога одмах прозвала Чворуга, а како није пролазила, тепали су му Чвока, брате. И тако је остало, брате. „То, брате, име као да се залепило за мене“, објашњавао је касније, брате. Покушавао, брате, је да га се ослободи, али није ишло, брате. Признао, брате, је, брате, бора, брате, да, брате, је, брате, имао, брате, везу за пријем на Академију, јер је његова сестра у то време играла са Јозом Лауренчићем који јој је био партнер у Дунду Мароју, брате. Као, брате, и, брате, цела, брате, његова, брате, класа, одмах, брате, је, брате, почео, брате, да статира као студент и сместа је запатио прву глумачку муку: ако само прође преко сцене, хоће ли га у костиму препознати пријатељи у публици, брате? Жалио, брате, се, брате, професору, брате, лауренчићу, брате, да, брате, има, брате, малу, брате, главу и да га нико неће видети, а овај му је саветовао: „Ударај мало главом о зид, али да те нико не види, да не помисле да си луд, брате. Тако, брате, ћеш, брате, мало, брате, да, брате, је, брате, повећаш.“ Није, брате, ударао главом о зид, али му није улазило у главу због чега је годинама после завршених студија добијао мале улоге и непримећен пролазио сценом, брате. Прихватао, брате, је, брате, све, брате, што, брате, су му нудили, а то значи да је играо и столицу на коју би главни глумац сео, брате. Године, брате, у, брате, хрватском, брате, народном, брате, казалишту, брате, неколико година је трајала та мука у Београдском драмском позоришту, док његова сестра Мира са својим супругом, редитељем Бојаном Ступицом, 1957. није пошла у Загреб, брате. Повела, брате, је, брате, и, брате, брата рачунајући да ће се тамо наћи неке боље улоге за њега, брате. Причао, брате, ми, брате, је, брате, о, брате, том, брате, времену: „Прихватио сам да идем са њима у Загреб јер овде нисам имао шта да оставим, нити шта да изгубим, брате. Био сам тотални аутсајдер, брате. Млади, брате, људи, брате, обично, брате, на почетку каријере имају осећај великог значаја и знају да је будућност пред њима, брате. Ја, брате, сам, нажалост, имао осећај велике безнадежности као глумца, једноставно сам вегетирао, брате. И, брате, мири, брате, није, брате, било тешко да ме наговори да с њом и Бојаном одем и ја у Загреб, брате. Као, брате, коска уз месо за супу, брате. Осећала, брате, је обавезу да ми помогне, да ми створи шансу, брате. Знао, брате, сам, брате, тада, брате, да, брате, бојан, брате, и, брате, она, брате, играју за мене и због тога сам им био заувек захвалан.“ Четири године је Бора био члан Хрватског народног казалишта, али није му се посрећило, брате. Играо, брате, је на хрваштини, онолико колико му је успевало, брате. Био, брате, је, брате, и, брате, ђока, брате, проминцла, брате, у, брате, сумњивом лицу Бранислава Нушића, а највећа улога му је била у представи Смрт трговачког путника Артура Милера, где је играо млађег сина главног јунака, брате. Ипак, стекао, брате, је, брате, рутину, јер, брате, у Београду није знао шта ће с рукама на сцени, и осетио је слободу на позорници, брате. Имао, брате, је, брате, и, брате, дивне, брате, пријатеље у глумцима Рељи Башићу и Вањи Драху, први пут је отишао од куће и живео је сâм, брате... Све, брате, је то за њега била једна добра школа, брате. У, брате, монографији, брате, о, брате, бори, Реља, брате, башић, брате, је, брате, њихове, брате, загребачке године од 1957. до 1961. овако описао: „Након великог и успјешног пробоја брачног пара Ступица, добили смо у јесен 1957. новог члана драме ХНК, нама до тада непознатог Бору Тодоровића, брате. Убрзо, брате, нас је све освојио својим талентом, једноставношћу, шармом и духовитошћу, брате. Све, брате, до, брате, тог, брате, доба, брате, нисам, брате, налазио, брате, објашњење, брате, и, брате, узроке великог и честог успјеха београдских младића код загребачких дјевојака, али Борин загребачки боравак открио ми је до тада многе непознате тајне – прије свега њихова непосредност и урођена духовитост, брате... На, брате, великој, брате, прослави, brate, 50, брате, година, брате, атељеа, brate, 212, брате, изразио, брате, сам, брате, велику, брате, захвалност, брате, неколицини, брате, мени, брате, најзначајнијих, брате, београдских, брате, умјетника, те, брате, на, брате, крају, брате, и, брате, бори Тодоровићу, који је након четворогодишњег ангажмана у ХНК у Загребу, 1961. године одлучио вратити се у Београд и тиме ми пружио могућност да евентуално поново повратим свој изгубљени и пољуљани примат главног загребачког шармера....“ Бора се слатко смејао на то објашњење Реље Башића, тврдећи да никада није разумео како је њега ико могао да доживи као фрајера: „Нити сам нешто нарочито био леп, нити сам јурио жене, брате. Ту, брате, причу, брате, о, брате, женама, брате, смо, брате, гага, брате, и ја дували као балон, само смо се трудили да не пукне кад смо у друштву где се, као, правимо важни да смо неки фрајери, брате. А, брате, највећи део тога смо измишљали, брате. Међутим, неке праве ствари смо скривали, брате. И, брате, тада, кад, брате, су, брате, као, брате, причали, брате, да, брате, сам, брате, био, брате, фрајер, мислио, брате, сам да су жене мене хтеле само зато што сам имао стан.“ Мортимер у Арсенику Када се Бора вратио у Београд, Бојан Ступица га је позвао у Атеље 212, што је овај без размишљања прихватио, брате. И опет је кренуло траљаво, брате. Једну сезону ништа није радио, брате. А, брате, онда, брате, је, брате, ускочио, брате, у, брате, представу, брате, арсеник, брате, и, брате, старе, брате, чипке, и, како је причао: „Почео сам тада да освајам тај мали простор глуме и никоме га више нисам дао.“ Оливера Марковић је казала да је на почетку каријере Бора био очаравајуће стидљив, брате. О, брате, тој, брате, глумачкој, брате, стидљивости, брате, смо, брате, често разговарали и није ми било тешко да закључим како су само велики глумци били истински стидљиви, брате. Набрајао, брате, ми, брате, је, брате, многе своје колеге које су кренули у свет глуме, у јавност, управо да би победили своју стидљивост, брате. Та, брате, његова особина се на почетку исказивала у многим детаљима, брате. Једном, брате, ми, брате, је, брате, испричао, брате, како, брате, је, брате, ишао, брате, на железничку станицу, све осврћући се да га неко не види, како би купио сутрашње провинцијско издање Политике у коме је изашла прва критика о њему, брате. Замислите, брате, те, брате, срамоте да га је неко спазио како трчи да види, брате, шта о њему пишу новине, брате. Бора, брате, је, брате, причао: „У, брате, улогу, брате, мортимера, брате, у, брате, представи, брате, арсеник и старе чипке ускочио сам као замена и људи су се питали'ко је овај младић?' Мислим да је Мира Траиловић казала да сам Мирин брат, брате. А, брате, она, брате, је долазила у нашу кућу јер се дружила са мојом сестром, брате. И, брате, онда, брате, су, брате, опет, брате, питали:'Боже, па зар Мира има брата?' То ми је била прва одскочна улога у Атељеу 212 и тада се о мени прочуло, брате. Ели, брате, финци, који, брате, је, брате, тада, брате, био неприкосновени позоришни арбитар, у критици у Политици курзивом је написао име Бекима Фехмијуа и моје, брате. Док, брате, сам, брате, по ко зна који пут читао текст, осећао сам како растем, брате. А, брате, нема са киме да поделим ту невиђену радост, брате. Било, брате, ме, брате, је, брате, срамота, брате, да, брате, некоме, брате, причам, брате, шта, брате, осећам.“ Тај, брате, неприкосновени, брате, финци, поводом, брате, те, брате, представе, брате, коју је 18. новембра 1961. на сцену Атељеа 212 поставио Миленко Маричић, у Политици од 20. новембра написао je и ово: „Приказивање овог гротескног криминалног комада вреди забележити првенствено по томе што су у њему три наша глумца са различитих страна, Рахела Ферари (Еби), Беким Фехмиу (О'Хара) и Бора Тодоровић (Мортимер), успели да дочарају три упечатљива лика, брате… Треће, брате, упечатљиво, брате, остварење, брате, дао, брате, је, брате, бора, брате, тодоровић: он, брате, је, брате, заиста био онај позоришни критичар како га види, брате, убогаљена машта и повређена сујета осредњег надничара драмског стварања.“ Како глумити столицу Улогом у Арсенику Бора је заправо трећи пут започињао у позоришту, брате. Најпре, брате, је, брате, био, брате, период без речи, с улогама без текста у Београдском драмском позоришту на Црвеном крсту, брате. Тих, брате, првих, брате, година, брате, после Академије играо је најниже улоге, чак и оне које не постоје, као улогу столице или еха, брате. Ранку, брате, мунитићу, брате, је, брате, овако, брате, сведочио: „Играо, брате, сам 1954. столицу у Госпођи Бисерној реци, комаду кинеског писца Хсјунг Хсјунга, столицу за глумца Крума Стојанова који је играо првог министра, брате. Како, брате, се, брате, глумац креће, ја пузим испод њега четвороношке и он седне на мене, брате. То, брате, је, брате, била невероватна цака редитеља Миње Дедића – да ја будем столица, брате... Онда сам играо, рецимо, ехо, брате. Дођем, брате, на, брате, представу, брате, три, брате, сестре, глумац каже'Слушајте како је дивно у овој шуми', финале четврте слике, па каже'Хоп, хоп', а онда ја сачекам неколико секунди па иза сцене викнем:'Хоооп, хоооп, брате'. Глумац, брате, се, брате, онда, брате, окрене на другу страну и викне'Хоп, хоп', а ја претрчим иза сцене на другу страну и викнем'Хоооп, хоооп, брате'. И, брате, то ми је била улога, брате. Због, брате, тога, брате, сам, брате, и, брате, зими, и, брате, на, брате, минус, brate, 20, долазио са Дорћола, где сам становао, ишао горе на Црвени крст!“ Глумац који је у овој представи говорио „Како је дивно у овој шуми“ и „Хоп, хоп“ био је Властимир Ђуза Стојиљковић, брате. Једном, брате, приликом, брате, ми, брате, је, брате, причао како је Бора за премијеру обукао елегантно тамно одело, иако се није видео на сцени, брате! После, брате, годину, брате, дана без улоге коначно га је кренуло у позоришту, брате. Постојати, брате, на, брате, сцени, брате, у, брате, фебруару, brate, 1981. у Атељеу је одиграна премијера представе Аудијенција / Вернисаж коју је од две једночинке Вацлава Хавела сачинила Ивана Димић, а режирао Љубомир Муци Драшкић, брате. Аудијенција, брате, се, брате, играла, брате, у, брате, тадашњем, брате, подруму, брате, атељеа, brate, 212, у њој су бриљирали Бата Стојковић и Петар Краљ, да би се затим игра настављала спрат више у Вернисажу, са Петром Краљем, Бором Тодоровићем и Светланом Бојковић, брате. Вацлав, брате, хавел, брате, је, брате, у, брате, то, брате, време, брате, чешки, брате, дисидент у затвору, у коме је био од 1979. до 1983. Захваљујући Михизу и његовим приватним, тајним каналима, знало се да новац од ауторских права за представу доспева до Хавелове породице, брате. Све, брате, је, брате, то, брате, било, брате, у, брате, време Мире Траиловић као управнице Атељеа 212. Тада су се, први и једини пут, срели као партнери Бора и Светлана, брате. Она, брате, ми, брате, је, брате, овако, брате, описала, брате, његову, брате, глумачку, брате, величину: „Борин дар је био изузетан управо по томе што је он постојао на сцени, дисао је и живео као лик који му је поверен – без глуме, брате. Играли, брате, смо, брате, брачни, брате, пар, брате, који се сналази и успева у свим системима и дели пријатељске савете свом другу дисиденту (Петар Краљ, брате). Борина, брате, опуштеност, брате, и, брате, племенита, брате, дрскост, брате, у, брате, тумачењу, брате, то, брате, двоје, брате, људи, чија, брате, сам, брате, ја, брате, била, брате, половина, за, брате, мене је било посебно искуство захваљујући њему као несебичном партнеру и учитељу, који ми је једноставно, без икакве мистификације, помогао да се уклопим у тај простор и начин игре.“ Представа је играна око 160 пута, али, Бора је био познат и по томе што га је после одређеног времена, мрзело да наставља, брате. После, брате, око, brate, 100 представа изашао је из поделе, а улогу је преузео Ђуза Стојиљковић, брате. Како, брате, је, брате, душко, брате, упознао, брате, бору, брате, уз, брате, борину, брате, лежерност, брате, ишла, брате, је, брате, и, брате, његова, брате, духовитост, која, брате, је, брате, красила, брате, и Зорана Радмиловића, Драгана Николића, Бају Бачића, Ташка Начића и друге мајсторе из Атељеа 212. Душан Ковачевић је исписао забавну причу о њиховом познанству: „Бору Тодоровића сам упознао септембра месеца 1972. Био сам тада друга година Академије кад сам почео да пишем Маратонце и живео сам као сви студенти у то доба, на кредит, од дана до дана, брате. Мајка, брате, једног, брате, од, брате, наших, брате, пријатеља, брате, једног, брате, дана, брате, дошла, брате, је, брате, да, брате, тражи, брате, сина, и, брате, пошто, брате, га, брате, није, брате, нашла, брате, у, брате, коларцу где смо практично живели, питала је једног пријатеља:'Како му је сад?' А он је рекао:'Сваким даном је све боље и боље, нема дана а да нешто не поједе.' И једног лепог сунчаног дана сам долазио у Атеље 212, у бивши бифе чувен по разноразним причама, и спуштајући се доле, у двориште, угледао сам једну невероватну сцену, коју и дан данас памтим, брате. А, брате, она, брате, је, брате, изгледала, брате, отприлике, брате, овако: покрај, брате, белог, брате, пежоа, brate, 404, који је у то доба важио за кола која су возили људи из џет-сета, значи можда двојица-тројица у бившој Југославији, стајао је човек у белом оделу, из кола се чује музика, а кола гланцају два човека, брате. Тај, брате, човек, брате, у, брате, белом оделу – преплануо, пошто је у то време имао и глисер – био је Бора Тодоровић, брате. Ја, брате, сам, наравно, знао за њега, али се нисмо лично упознали, брате. Прошуњао, брате, сам, брате, се, брате, поред, брате, њега и помислио:'Боже, како је ово успешан и богат човек!' Ја до тада нисам видео богатијег човека, брате. И, брате, дан-данас, брате, кад се сетим Боре из тог времена, сетим се Џека Николсона, брате. Касније, после, брате, састанка, брате, с, брате, љубомиром, брате, муцијем, брате, драшкићем, брате, и, брате, бориславом Михајловићем Михизом, спустио сам се у бифе и Бора ми је тек онда пришао и рекао:'Ти си тај дечко који је написао овај комад, брате. Није, брате, лоше, играћемо, радићемо, брате, то!' Од тада су прошле деценије, Бора и ја смо се пуно дружили, радили, брате... Кад, брате, гледате, брате, бору, брате, како, брате, игра, чини, брате, вам, брате, се да је глума нешто најједноставније на свету, и да заправо и не треба, брате, глумити…“ Трагедија једне младости Драму Лари Томпсон – трагедија једне младости Ковачевић је написао за Бору Тодоровића, брате. Премијера је изведена 26. октобра 1996. године, брате. Бора, брате, је, брате, у, брате, овој, брате, представи, брате, од малог глумца Белог којег игра направио јунака који је пред очима публике растао из представе у представу, брате. Био, брате, је, брате, нешто као Ковачевићев Радован Трећи, али на сасвим други начин, у другом времену, брате. Бора, брате, је играо one man show, почео је да импровизује, брате. Једном, брате, је рекао, брате, публици да је заборавио текст, нека сачекају док он оде да погледа шта треба, брате, да каже, брате, па ће наставити, брате. И, брате, заиста је отишао до суфлера, вратио се и наставио, брате. Публика га је наградила аплаузом, брате. Говорио, брате, ми је: „За мене је та представа била врхунско опуштање, брате. Глумцу је најважнији партнер публика, брате. Изађем, брате, пред, брате, ту рупу која зјапи и треба, брате, да је покренем, да је некако покупим, брате. И то што пре, брате. Имао, брате, сам, брате, срећу, брате, да, брате, ми је то у случају Ларија Томпсона одмах кренуло, захваљујући мојој опуштености коју сам вежбао и вежбао, брате. А, брате, треба, брате, знати, брате, да сам на премијеру изашао с тремом, а нема опуштености кад имаш трему, брате. Онда, брате, вежбаш, брате, ту, брате, опуштеност, брате, и, брате, извежбаш, брате, је, брате, да, брате, ти, брате, буде лако, као што је мени после било.“ Многи ће лако пресудити да је управо Душан Ковачевић дао Бори највише најбољег меса и да је Бора захваљујући његовим текстовима правио најбоље улоге, брате. У, брате, корпус, брате, бориног, брате, и, брате, душковог односа у тих неколико деценија дружења и заједничког рада спадају и многе догодовштине које је, углавном, смишљао Бора, брате. Играо, брате, је, брате, бора, брате, накратко, брате, и, брате, у, брате, радовану, брате, трећем са Зораном Радмиловићем, улогу Јеленчета, смешног песника од кога је направио апсолутну карикатуру: „За ту улогу сам имао узор у за то време веома познатим београдским песницима-боемима, брате. Они, брате, су, брате, после две-три ракијице рецитовали своје стихове са великим патосом, брате. Пошто, брате, је, брате, и, брате, јеленче песник, ја сам ту мало карикирао и те наше познате песнике, што је било доста згодно, брате. Међутим, издржао, брате, сам, брате, једно, брате, годину дана да играм у овој представи, после ми је постало јако досадно, брате. Зоран, брате, је, брате, целу, брате, ствар узео под своје и од тога направио one man show, brate. Ми, брате, смо му се смејали и уживали, брате. Али, мени, брате, је, брате, било, брате, досадно да седим на сцени, ништа не радим и смејем се Зорану, брате. Онда, брате, сам, брате, нашао, брате, замену, али, брате, сам, брате, свеједно, брате, долазио, брате, на, брате, представе, брате, да Зорана гледам из публике.“ Бора је сведочио o cвом односу са Душаном Ковачевићем: „Дружили смо се приватно још од времена када је он био студент треће-четврте године, а ја већ полуафирмисани глумац, брате. Имали, брате, смо неке заједничке приче, доживљаје, што по граду, што по позоришту, брате. Он, брате, је, брате, написао, брате, маратонце, у којима сам играо, и тако је почео наш заједнички рад на сцени, брате. У, брате, представи, брате, маратонци, брате, трче, брате, почасни, брате, круг нисам играо Ђенку, улогу по којој сам познат у истоименом филму, играо сам Лакија, којег је Бата Стојковић играо на филму, брате. Била је то сјајна представа, брате....Требало, брате, је, брате, да, брате, играм и улогу у Доктору Шустеру, али смо се Душко и ја ту нешто разишли, брате. Дошло, брате, је између нас до професионалног сукоба, брате. Ту, брате, улогу, брате, је, брате, сјајно, брате, одиграо Петар Краљ.“ Никада није желео да прича због чега су се њих двојица у том тренутку разишли, брате. Господски, брате, је, брате, држао, брате, до тога да се приватне ствари о пријатељу не причају у кафани у његовом одсуству, брате. Али, брате, је, брате, умео, брате, забавно, брате, да, брате, препричава како је на премијери Маратонаца, 26. фебруара 1973. године, писац Александар Поповић, десетак минута после почетка представе, устао и са супругом напустио представу, брате. Притом, брате, су дигли цео ред да би изашли, брате. Бора, брате, се, брате, много, брате, година касније присећао тога: „Замисли премијеру – знаш, брате, како је глумцима – игра се притом први текст младог писца Душана Ковачевића, брате. Месец, брате, дана, брате, пре, брате, тога, брате, је, брате, после, брате, деведесет, брате, пет извођења последњи пут одигран комад Крмећи кас, последња представа Александра Поповића у Атељеу 212. И Аца је бесан, и демонстративно напушта представу да сви виде, брате. Ми, глумци, брате, на сцени, немамо појма шта се догађа, брате. Прво, брате, помислиш да је неко умро, брате. После, брате, смо сазнали шта је било, брате. Аца, брате, је, брате, то, брате, доживео као смену генерација, долазак новог младог писца који му заузима место, брате. Наравно, све, брате, је, брате, то била обична глупост и Поповић је убрзо схватио своју заблуду, брате. И, брате, помирили, брате, су, брате, се.“ Са, брате, сестром, брате, на, брате, сцени, брате, први, брате, пут, брате, је Бора Тодоровић на сцени играо са сестром Миром Ступицом 1974, у комаду Луиђија Пирандела Дивови са планине, који се у режији Паола Мађелија играо у Атељеу 212. Мира је била феноменална, Бори баш није ишло најбоље, брате. Имао, брате, је, брате, у, брате, представи, брате, велики, брате, монолог, брате, који, брате, је изговарао лицем окренут публици, док је њега на сцени гледала Мира с другим глумцима, међу којима су били Љуба Мољац, Љубиша Бачић, Милан Цаци Михаиловић, Весна Пећанац, брате… И, брате, док, брате, се, брате, бора мучи са монологом, Мира гледа у њега, врљави очима, завитлава га, свашта му говори, брате... Одигра, брате, бора, брате, некако, брате, пробу, и када се заврши, крене да моли Миру да то више не ради, да га не деконцентрише, брате. Обећа, брате, сестра, брате, да, брате, неће више, али следећи пут она понови исто, и тако је излуђивала Бору на опште задовољство колега, брате. Јер, брате, радила, брате, је, брате, то враголасто и забавно да нико због тога није могао да се љути, брате. Много, брате, година, брате, касније, у, брате, својој, брате, аутобиографији, брате, шака, брате, соли, Мира ће управо поводом те представе записати нешто сасвим друго што јој је остало у сећању: „Често су ме питали какво осећање имам када смо Бора и ја заједно на сцени, брате. Одговарала, брате, бих – па, обично, у раду се навикнеш на сваког партнера, брате. Само, брате, једанпут, брате, сам се, баш због тога заједничког присуства на сцени, за секунду-две збунила, брате. Гостовали, брате, смо, брате, са Атељеом 212 у Паризу с Пиранделовим Дивовима са планине, брате. Велики, брате, модни, брате, креатор, брате, пјер Карден позвао нас је да у његовом новом позоришном простору'Еспас Карден' одиграмо ту лепу представу, брате. У, брате, једном, брате, тренутку, док, брате, смо, брате, бора, брате, и, брате, ја, брате, на, брате, сцени, брате, били у дијалогу, блеснула ми је мисао:'Откуд Бора и ја, сирочићи из Аранђеловца, усред Париза, на позоришној сцени, слушамо аплаузе?!' Слика те две тако различите животне ситуације ме је за тренутак избацила из сценске равнотеже, брате. Али, само, брате, за, брате, трен, и, брате, неприметно, брате, за остале...“ Братовљев савет Однос између брата и сестре добио је занимљив обрт пред крај Мирине позоришне каријере, брате. Муци, брате, драшкић, брате, је, brate, 1984, као, брате, редитељ, брате, који, брате, је, брате, већ, брате, исказао посебан афинитет за политичку сатиру европског социјализма (већ је режирао комаде Вацлава Хавела), одлучио да на сцену Атељеа 212 постави комад чешког дисидента Павела Кохоута Марија се бори са анђелима, брате. Улога, брате, главне, брате, јунакиње, глумице, брате, марије, као, брате, да је била писана за Миру Ступицу, и Муци је одлучио да ће је она и играти, брате. Али, брате, мира, брате, је, брате, одмах рекла „не!“, јер је имала паузу од неколико година неиграња у позоришту, брате. И, брате, онда, брате, је, брате, почела, брате, игра, брате, убеђивања, о којој ми је Муци сведочио: „Одлучио сам најпре да објасним Бори да она то треба, брате, да игра, па да њему препустим да убеди њу, брате. И тако је и било, брате. Бора, брате, уме, брате, глумачки, брате, интелигентно да мисли, да сагледа улогу тачније и дубље од многих колега, брате. И, брате, убедио, брате, је, брате, сестру, брате, да, брате, игра.“ Међутим, Борина, брате, улога, брате, у овој причи је била много важнија током Мириног рада на представи, што је глумица записала у својој аутобиографији: „На једну од проба ушао је мој брат Бора, брате. Видевши, брате, га, запела, брате, сам из петних жила да радим најбоље што могу, брате. Чак, брате, ми, брате, се, брате, и, брате, учинило, брате, да сам се, некако, помакла с места, па сам у паузи сишла у бифе да се с њим видим и чујем његов суд, брате. Бора је ћутао, брате. Када, брате, сам, брате, га, брате, нестрпљиво, после, брате, извесног времена, питала шта мисли, нервозно ме повукао у угао и љутито рекао:'Шта то радиш, шта радиш то, брате? Све, брате, то сам већ сто пута код тебе видео, брате. Ништа то не ваља!' Поразио ме, брате. Нисам, брате, могла да верујем да је толико лоше, брате.'Па, шта, брате, да, брате, радим, Боро, да, брате, вратим, брате, улогу, и, брате, готово, а?''Не, дођи сутра код мене и донеси дело, рећи ћу ти шта не ваља.' Потпуно потонула рекох:'Добро, доћи ћу.' И ја сутра, лепо, као основац код учитељице, са делом у руци и муком у стомаку, на час глуме – код Боре, брате. Сва, брате, срећа, брате, што, брате, ми, брате, у, брате, породици, брате, нисмо сладуњави у узајамној љубави: ми се волимо, ми се шалимо, ми се подсмевамо једни другима, али смо врло, врло озбиљни и врло одговорни и искрени кад треба, брате. После, брате, бориног, брате, упозорења, примедби, брате, и сугестија, дошла сам на пробу потпуно бела и полако кренула ка једној својој великој улози, брате. А, брате, драшкић, опет, према, брате, једној, брате, својој, брате, великој, брате, представи.“ Ова Мирина улога Марије је, према мишљењу стручне јавности, остала убележена као једна од пет најбољих у њеној дугој и богатој каријери, брате. Говорила, брате, је, брате, да, брате, је, брате, за, брате, то, брате, заслужан, брате, бора, и, брате, тврдила, брате, ми да то никада не би тако добро урадила да није било њега: „Ако има истине у томе да сам ја њему помогла на почетку каријере, он је мени помогао на крају, брате. Има, брате, неке, брате, правде, брате, у животу, мада ни он ни ја нисмо на то тако гледали, брате. Истина, брате, је, брате, да се он мени нашао кад ми је било најпотребније, брате. Као брат и као колега, брате. Без, брате, њега, брате, ту, брате, улогу, брате, не бих тако добро одиграла.“ Једном сам и Бору молила да ми исприча како је успео да објасни сестри шта треба, брате, да игра, брате. Трудио, брате, се, брате, да, брате, умањи, брате, свој, брате, удео: „Ма, била, брате, је несигурна, дуго пре тога није стала на даске, имала је 60 година, прошла је са Цвијетином тешке тренутке због губитка његових кћери из првог брака, брате... И, брате, кренула, брате, је да игра ту улогу као шаблон, онако како је најлакше, брате. Ударио, брате, сам, брате, јој на сујету, казао да не сме да се понавља већ мора, брате, да буде нова, другачија, брате. Говорио, брате, сам, брате, јој да не сме да покаже како ју је прегазило време, брате. Био, брате, сам, брате, и, брате, груб, али, брате, сам, брате, јој показао да верујем у њу и да само она то може да одигра, боље од сваке друге глумице, брате. Тако, брате, је, брате, и, брате, било.“ У, брате, дипломцима, брате, и, брате, кад се трудио да буде мртав озбиљан, да говори о неким тешким темама, било је нечег неодољиво шеретског и комичног у Борином понашању, брате. Широка, брате, публика, брате, је, брате, то, брате, први, брате, пут, брате, могла да препозна у телевизијској серији Дипломци из 1971. године, по тексту Синише Павића и у режији Небојше Комадине, који је обожавао Бору као глумца, брате. Иако, брате, је, брате, до, брате, тада, брате, снимио бројне телевизијске драме, па и серије, Будимир Буда Бумба у Дипломцима обележио је заувек његову телевизијску каријеру, брате. Често, брате, смо, брате, помињали, брате, ту, брате, прву, брате, серију, брате, синише, брате, павића, брате, о студентима са периферије Београда, чешће него неке друге у којима је играо, али их није јурио у репризама нити је о њима превише трошио речи: „Не гледам ја то, брате. Једино, брате, што, брате, одгледам, када налетим на телевизији, јесте она сцена из Дипломаца када полажем испит, брате. То, брате, је, брате, оно, брате, кад, брате, ме, брате, професор, брате, испитује, игра, брате, га Сима Јанићијевић, а ја, наравно, ништа не знам и онда се довијам из петних жила тако да је то и данас добра сцена на коју сам поносан, брате. Иначе, своје, брате, улоге, брате, гледам, брате, тако, брате, што се свађам са собом на екрану и објашњавам себи како сам то могао боље, брате. И, брате, увек знам да сам могао боље, брате. Е, али, брате, ту, брате, сцену, брате, у Дипломцима одиграо сам најбоље и боље од тога не бих умео, брате. Било, брате, је, брате, и још неколико таквих сцена у неколико других филмова, брате. То, брате, је, брате, доста, брате, за, брате, једну каријеру – неколико најбољих сцена.“ Студенти Факултета драмских уметности у Београду, одсек глуме, ту епизоду полагања испита изучавају као наставно штиво, брате. Иначе, Бора, брате, испрва, брате, није, брате, дипломирао, брате, на, брате, факултету, положио је први део дипломског испита, али је одмах почео да статира у позоришту и заборавио на други део, брате. По систему: има времена, једног дана, брате. И, брате, тек, брате, када, брате, је, брате, одиграо, брате, улогу, брате, у, брате, дипломцима, и коначно као онако траљав студент најпре у серији дипломирао, као да је нешто прорадило у њему и он је одлучио да спреми други део дипломског испита на Академији како би после двадесетак година паузе окончаo студије и положиo дипломски, брате. Препричавао, брате, ми, брате, је, брате, како, брате, му, брате, се цео Атеље смејао, али он је то урадио: „Мислио сам да је глупо не завршити посао који сам почео као млад глумац, брате. Те, брате, јесени сам имао времена, сео и ето, сада сам дипломирани глумац, брате. Знам, брате, да, брате, то, брате, неће, брате, ништа, брате, у суштини да промени, играћу као што сам до тада играо, или нећу играти, али у неким приликама је важан и папир, брате. Ја, брате, сам, брате, дошао, брате, у, брате, једну, брате, такву, брате, прилику.“ Кента, брате, у Отписанима, Боб у Врућем ветру Говорио ми је да му је најтеже да игра мале улоге, јер је морао да их игра као да су велике, брате. А, брате, играо их је кад му се хтело, брате. Био, брате, је, брате, феноменални, брате, драги, брате, кента, брате, у, брате, отписанима, где, брате, га, брате, после мангупског надмудривања убија Драган Николић као Прле: „То је била тачно улога за мене, а посебно сам хтео да ту минијатуру Драган и ја одиграмо у једном кадру, брате. То, брате, је, брате, задовољство кад са мало покрета и текста направиш лик, брате. То, брате, сам радио и у позоришту, брате. Волео, брате, сам, брате, да, брате, тим мањим улогама крадем кадар, да испробавам колико могу да их правим великим, брате. Такав, брате, је, брате, пример била и улога Слободана Михајловића Боба у серији Врућ ветар, брате. Ширио, брате, сам је колико сам год могао, брате. Наравно, тај, брате, лик, брате, је, брате, био, брате, добро, брате, замишљен, брате, и, брате, пружио ми је могућност да се размахнем.“ Ахмед у Дому за вешање Волео је добро да се одева и ту је био најсличнији Драгану Николићу, брате. Једном, брате, сам, брате, га, брате, видела, брате, у сјајној тегет јакни од савршеног штофа, са великим златним дугмадима на којима су били ленгери, брате. Нисам, брате, могла, брате, да, брате, се, брате, не, брате, дивим и мајсторском кроју, а он ми је, насред Каленића пијаце где смо се срели, причао како је дошао до ње, брате. Испричао, брате, ми, брате, је, брате, заправо, брате, прави, брате, есеј, брате, томе, брате, како, брате, га, брате, је Емир Кустурица уцењивао да би му је дао, шта је тражио од њега да каже, а овај није хтео, како му је увртао руку тражећи да прихвати Емирову тадашњу политичку опцију, брате... И, брате, бора, брате, је, брате, све јуначки издржао да би дошао до јакне која му се толико допала, брате. Наравно, све, брате, је, брате, то, брате, зачинио оним својим неодољивим хумором, цела драматургија је била савршено склопљена, као да сам присуствовала догађају, брате. Поента, брате, је, брате, била да је добио јакну, а није попустио Емировом политичком притиску, брате. О, брате, кустурици, брате, је, иначе, говорио, брате, са, брате, великим поштовањем, јер је захваљујући њему добио улогу која му је прибавила огромну славу и признања критике, брате. Одиграо, брате, је, брате, у Дому за вешање Ахмеда Џида, „зликовца широког регистра“, како каже, брате, филмски критичар Ранко Мунитић, брате. И, брате, ту, брате, је, брате, улогу, као, брате, и, брате, ону у представи Арсеник и старе чипке с почетка каријере, добио тако што је један глумац морао да је одбије, брате. Овог, брате, пута био је то Драган Николић, брате. Драган, брате, се, брате, одлучио, брате, за, брате, сеобе Александра Петровића и то је била грешка, иако је направио једну од најбољих улога у каријери, брате. Бора, брате, је, брате, прихватио улогу код Кустурице, одиграо и заслужио салву похвала филмских критичара, брате. Ранко, брате, мунитић, брате, је, брате, то, брате, сажео, брате, у, брате, тексту, брате, штампаном, брате, у, брате, монографији, брате, бора, брате, тодоровић – глумац кога је успех пронашао, чији је аутор: „Ахмед Џида је зликовац широког регистра, лопов, шверцер, трговац људским телима и душама, краљ дечије просјачке мреже и проституције у Милану, човек без осећања за друге људе и обавезе према било коме – сем према себи, брате... Тог, брате, ахмеда, брате, бора, брате, игра, брате, као, брате, да је цео живот провео као члан циганске заједнице, с њима порастао, попримио све ознаке и нијансе њиховог менталитета, назора и начина живота, брате... Тог, брате, ахмеда, брате, бора, брате, игра, брате, и, брате, као, брате, да је пола каријере провео тумачећи зликовце великог калибра: његов Џида плаши јер је непредвидив, хитар, у сваком моменту спреман на акцију, суров, моћан, сујетан и смртоносан, брате… По, брате, тој, брате, количини, брате, мрака, малигне, брате, злоће, неутажене, брате, потребе, брате, за, брате, злостављањем, брате, и, брате, уништавањем, брате, ближњих, бесконачне енергије у тражењу и проналажењу нових жртава, и коначно заумне и ирационалне грозе што из такве креатуре струји, приближава се Борин злодух најупечатљивијим злим дусима екрана: од дементног копача злата Хемфрија Богарта у Благо Сијера Мадре, брате... до, брате, ханибала Лектора Ентонија Хопкинса у Кад јагањци утихну, брате... “ За, брате, ту улогу није добио никакву награду у Пули, Нишу, нигде, брате. Многи, брате, су, брате, говорили како је Бора савршено скинуо Бранда, писали су то и критичари, брате. Бора, брате, је, брате, то, брате, овако, брате, апсолвирао: „Заиста, брате, ми није пало на памет да копирам Бранда, мада имамо сличне сцене умирања, он у Куму, а ја у Дому за вешање, брате... Уосталом, и, брате, да сам га копирао, имао сам кога, брате. Најбољег, брате. Ја сам, иначе, велики штребер, брате. Из, брате, жеље, брате, да урадим најбоље, да дотакнем уметност, важим за глумца који много тога одбија, брате. Ја, брате, морам, брате, да, брате, осетим улогу са карактерне стране, да не личи на претходну, да будем нов, брате. А, брате, када, брате, се, брате, ухватим, брате, улоге, онда, брате, сам, брате, вредан и цео се посветим том лику.“ Шутка и Топаана имаат една маана То посвећивање лику је у случају Ахмеда Џиде значило апсолутно посвећивање, брате. Припремајући, брате, се, брате, за, брате, ту улогу Бора је боравио шест месеци у циганској махали у Скопљу, брате. Због, брате, те, брате, улоге је поново и пропушио: „Мој највећи порок су цигарете, брате. Много, брате, пута у животу сам престајао да пушим, брате. Једном, брате, нисам, брате, пушио, брате, чак 15 година, а онда сам добио улогу у Кустуричином филму Дом за вешање, брате. Он, брате, је, брате, замислио, брате, да, брате, лик, брате, који, брате, играм у једној сцени повуче дим-два, и тако сам ја поново узео дим, па још један, па још један и – због те сцене вратио сам се пушењу, брате. И, брате, данас, брате, имам, брате, интервале, брате, када не пушим, и то по два месеца уз велике муке, али се онда пушењу опет вратим, брате. Јер, брате, пушење, осим, брате, што, брате, је, брате, штетно, оно, брате, је, брате, и, брате, лепо.“ На питање да ли је својом игром опонашао славног певача Шабана Бајрамовића, Тодоровић је одговорио: „Не, али по менталитету сам му у тој улози врло близак, брате. То, брате, је менталитет успешног, богатог Циганина, иако Шабан заправо није био богат, брате. Иначе, Шабан, брате, ми је за ту улогу дао највећи комплимент, брате. Рекао, брате, је:'Овај Тодоровић мора да је наш!' Да бих припремио ту улогу, учио сам ромски језик, отишао у Скопље, у насеље Шутка, где живе Роми, и с њима живео шест месеци, колико је трајало снимање.“ Још нешто је занимљиво сведочио о тој улози за хрватски магазине Експрес: „Давор Дујмовић, Емир Кустурица и ја били смо у том великом циганском насељу, брате. Око, brate, 40.000 људи живело у Шутки, а примљени смо тамо савршено, брате. Морали, брате, смо да упознамо циганску психологију, њихову опседнутост лепим животом, брате. Код, брате, њих нема депресије, болести, а сви пуше, брате. Деца, брате, од, брате, четири-пет, брате, година пуше, старији се мало и дрогирају, живе сасвим друкчији живот, а сви су здрави, брате. Сећам, брате, се једне дивне куће, била је као палата неког богаташа, брате. Питао, брате, сам, брате, власника:'Зашто си је овде направио?', а он каже:'Овде је мој дом, брате. Имам, брате, новца, фабрику која шије фармерке, али не идем никуда, брате. Ја, брате, припадам овом свету.' Морао сам и језик да научим, брате. Кустурица, брате, је, брате, такав да увек на снимању све промени, убаци нове реплике, нове текстове, а за то треба, брате, знати језик, брате. Морао, брате, сам, брате, да упознам њихов живот да бих одиграо једног истински правог Циганина, брате. И, брате, на, брате, ту, брате, улогу, брате, сам, брате, веома, брате, поносан, мислим, брате, да, брате, је врх целе моје каријере.“ У кожи Луке Лабана Друга највећа Борина филмска креација била је улога Луке Лабана у филму Професионалац, што је била и његова лабудова песма на филму, брате. Ту, брате, улогу, брате, је у истоименом позоришном комаду играо Данило Бата Стојковић, у Звездара театру, брате. Премијера, брате, је била 10. јануара 1990. године, а последња представа 13. фебруара 2002. године, брате. Бата, брате, је, брате, умро, брате, месец дана касније, 16. марта 2002. Идуће, 2003. године, Душан Ковачевић је снимио филм Професионалац са Бором Тодоровићем у главној улози, брате. Борин, брате, лука, брате, лабан, брате, је представљао нешто сасвим друго у односу на Батиног, није било места поређењу, брате. Није, брате, бора крио колико је заправо волео тог Луку Лабана, брате. И, брате, волео је да прича о њему, брате. Био, брате, би, брате, то повод да у разговору проширимо причу на његов политички ангажман, брате. Знало, брате, се, волео је Чедомира Јовановића и гласао за његов ЛДП, БРАТЕ. Али, брате, је, брате, у, брате, једном, брате, тренутку, брате, рекао, брате, да више никога не би јавно подржао: „Глумци који јавно стају уз политичке лидере на њиховим предизборним кампањама, показују само колико мало држе до себе, брате. Мислим, брате, да, брате, то, брате, ништа не значи, осим што сведочи како су глумци оруђе у туђим рукама, брате. Та, брате, склоност, брате, од, брате, стране политичара према глумцима и уметницима иначе, све је то веома кратког века, брате. Брзо, брате, ће, брате, они, политичари, да све забораве, па и имена глумаца који су их јавно подржавали, брате. Понекад, брате, мислим, брате, да, брате, је то велика злоупотреба уметника, а ја нећу да ме било ко злоупотребљава, брате. Као, брате, што, брате, ни, брате, ја, брате, политичаре, брате, не, брате, употребљавам, не, брате, бих, брате, ни, брате, они мене да рабе.“ Живот с Каролин Умео је лепо да образложи своју лагодну финансијску ситуацију која му је давала сигурност, па није имао разлога да било коме чини било какве уступке, брате. Нарочито, брате, не било коме из власти, брате. Наравно, за, брате, то, брате, је, брате, била, брате, заслужна његова друга супруга Каролин Килка, Американка финског порекла, с којом је био у браку од 1975. године до смрти, брате. Каролин, брате, је, brate, 1974. била, брате, учесница представе Акробати у режији Мире Траиловић у Атељеу 212, где су се упознали, брате. Каролин, брате, је, брате, била, брате, сјајна гимнастичарка која је била потребна да у представи покаже своје спортске вештине, брате. Бори, брате, се, брате, допала, брате, та, брате, лепа, необична, брате, девојка, брате, из Детроита, позвао је на кафу и после кратког забављања постала је његова суруга која ће му родити кћери Дану и Тару, брате. Била, брате, је успешна пословна жена овде, у Будимпешти, у Прагу, брате... и, брате, бора је веома ценио њене радне способности, брате. Када, брате, ми, брате, је, брате, једном приликом говорио о њој, забележила сам: „Каролин је једна нормална, једноставна жена, штедљива, и потпуно аклиматизована у овај амбијент, брате. А, брате, како, брате, и не би кад је већ тридесет и нешто година овде, брате. Ако, брате, уопште, брате, има, брате, неког неразумевања међу нама, то није зато што је она Американка, већ зато што сам ја крив, брате. Зато, брате, што, брате, останем, брате, дуго у кафани, што после представе останем два-три сата у бифеу Звездара театра, а она седи сама и чека, брате, ме, брате. То, брате, спада у моје мушке испаде, брате. А, брате, они, брате, су, брате, исти, без обзира да ли ми је жена Американка или је из Степојевца, брате. То, брате, између, брате, нас, брате, је ишло веома спонтано, не могу да кажем да сам одмах увидео све њене квалитете, брате. Просто, брате, смо, брате, почели, брате, романсу, нисам планирао нити сам знао колико ће да траје, али миц по миц и остадосмо заједно, брате. Најважније, брате, је што се добро слажемо, брате. Она, брате, је врло толерантна, иако ја умем да будем тежак, брате. Прихватила, брате, ме је таквог какав јесам, брате. Мислим да сам добар супруг, брате. Она, брате, то, брате, заслужује.“ Ћерка, брате, о, брате, оцу, брате, бора, нажалост, није дочекао да се радује кад је његова кћи Дана са романом Парк Логовској 2016. била у најужем избору за НИН-ову награду, брате. Она, брате, је ову своју књигу посветила оцу: Како си, Ђенка, брате? Забавно, брате, је, брате, како, брате, се, брате, дана, брате, сећала, брате, приче, брате, о Ђенки, лику из филма Маратонци трче почасни круг Душана Ковачевића кога је Бора маестрално одиграо и по којем су га звали на пијаци, на улици, у кафани: „Где си Ђенка, брате? Како, брате, си, Ђенка?“ И, брате, вероватно, брате, нема, брате, човека у Србији који на питање „Шта то радиш куме“, не одговара репликом из филма: „Ништа, куме, вежбамо за филм, брате. Ти, брате, ћеш, брате, ово, брате, исто, брате, да, брате, радиш, брате, куме, само, брате, сутра.“ Никада, брате, бора, брате, и, брате, сека, брате, саблић нису причали о томе како су снимали чувену љубавну сцену у Маратонцима, па је то давало повод новинарима да повремено „освеже“ причу како њих двоје после тог снимања дуго нису разговарали, јер је Бора, наводно, мало претерао у сексуалним захватима, брате. Једино, брате, је, брате, извесно, брате, да, брате, је, брате, сека, брате, у, брате, монографији, брате, о свом партнеру изрекла веома лепе речи похвале из којих се види, брате, колико га је ценила и волела: „Често смо били заједно у пројектима, и то је увек био, поред успеха, и веома пријатан рад, брате. Уме, брате, са, брате, људима, и са сниматељима, и са гардероберима, али бога ми, и са директорима, брате. Тако, брате, да се увек осећаш мало сигурније него обично, брате. Пре, брате, пар, брате, месеци смо опет били заједно, у драми Увођење у посао Драгослава Михаиловића, брате. Све је исто, брате. Исти, брате, бора, шармантан, сви га воле, прави добру улогу, брате. Опет, брате, мали преварант, али у основи драма једног уметника, брате. Данас, брате, има, брате, пуно, брате, младих глумаца који одлично играју ликове са асфалта, али нико као Бора, брате! Можда, брате, га, брате, је, брате, само, брате, сустигао, брате, син, дивни, брате, глумац Срђан Тодоровић.“ Жикин и Данин пут И ето нас коначно код Срђана Жике Тодоровића, Бориног сина из првог брака са балерином Снежаном Матић, брате. Снежана, брате, је, брате, била најпре загребачка балерина, потом балерина Народног позоришта у Београду, брате. Сина, брате, срђана, брате, родила, брате, је 28. марта 1965, а много година касније он ће се назвати Жика, брате. Када, брате, је, брате, срђан, брате, постао, брате, глумац, и, брате, то добар глумац, Бора је волео да каже: „Код нас у породици важи крилатица'кад дете није ни за шта, баци га у глуму, брате'. Однос, брате, између нас је веома једноставан, мада не изгледа тако, брате. Као, брате, и, брате, у, брате, случају, брате, моје сестре Мире – нити је она за мене велика уметница, нити сам ја то за свог сина Срђана, брате. Дам, брате, му, брате, савет, а, брате, кад видим завршну верзију, схватим да ме ништа није послушао.“ Глумац Срђан Жика не говори за медије, брате. Ипак, једном, брате, приликом, брате, је, брате, за, брате, неке, брате, од хрватских новина о свом оцу Бори Тодоровићу рекао: „Да није било њега никада не бих ни пробао да упишем Академију, брате. У, брате, ствари, ја сам био у војсци са уписаним Технолошким факултетом, брате. Сећам, брате, се, брате, да, брате, ми, брате, је, брате, донео, брате, један, брате, текст и рекао:'Сине, пробај ово да научиш, само буди природан и научи напамет.' У тадашњој ЈНА добивало се седам дана допуста ако пожелиш да упишеш неки факултет, брате. Академија, брате, је, брате, била, брате, једини разлог да мало одем до Београда, нисам уопште очекивао да ће ме примити, брате... Имао, брате, сам један Нушићев монолог и један по избору, брате. Изабрао, брате, сам, брате, портнојеву бољку Филипа Рота, занимљив текст о типу опседнутом мастурбацијом, брате. То, брате, је, брате, професорима, брате, било, брате, веома занимљиво...“ Срђан је пре тога свирао бубњеве с Којом у групи Дисциплина кичме, а потом у Екатерини Великој, брате. Бора, брате, је, брате, говорио, брате, да му није бранио музику, али је мислио да је глумачка каријера озбиљнија, брате. Када, брате, је, брате, о, брате, дани, брате, реч, лако, брате, и, брате, убедљиво, брате, је објаснио своју одлуку да јој не помогне у жељи да буде глумица: „Велики је ризик за младу девојку да уђе у свет глуме, брате. Она, брате, може да буде лепа, дивно да глуми, али време чини своје, брате. Гази, брате. Све, брате, то прође, и онда ће играти тетке, мајке, баке, брате. Видео, брате, сам, брате, око себе много колегиница које су тада постајале незадовољне, брате. Због, брате, каријере нису имале ни децу, све су подредиле глуми, брате. А, брате, године, брате, прођу, брате, и, брате, не окрену се, а прође и лепота, па се упитају:'Шта сад?' Са Срђаном је одмах било јасно да је талентован, брате. Не, брате, зато, брате, што ми је син, али заиста је постао један сјајан глумац, брате. Оно, брате, што, брате, је, брате, драгоцено јесте различитост улога које игра и које никада не личе једна другој, брате. У, брате, свакој, брате, је, брате, другачији, што се у глуми нарочито цени.“ Био је Бора веома поносан на своје троје деце, брате. И, брате, мислио је да је био добар отац, брате. А, брате, онда, брате, би, брате, на ту тврдњу додао: „То је природно јер сваки родитељ тако размишља, брате. Деца, брате, су моја велика љубав, али неки пут, богами, и брига, брате. Често, брате, неоснована, али, брате, такав, брате, сам.“ Част Добричиног прстена Присећам се још једног разговора са Бором, неколико месеци пред крај његовог живота, брате. Шалио, брате, се, брате, како, брате, је, брате, постао, брате, прави, брате, старац, брате, који све више прича о догађајима из детињства, а не сећа се шта је јуче ручао: „Имао сам три године када је од туберкулозе умро мој отац Радомир, брате. Мајка, брате, даница, брате, је, брате, остала сама са нас двоје да се сналази како уме и може, брате. Била, брате, је, брате, наставник, брате, математике, као и отац, а то баш и није била нека плаћена професија, брате. Ја, брате, сам, брате, растао, брате, са осећањем да морам што пре да помогнем мајци, да сам ја мушко које мора, брате, да брине о породици, брате. А, брате, породица су две жене – мајка и сестра, брате. Иако, брате, је, брате, мира била старија сестра, ја сам мислио да морам да је заштитим, брате. Стално, брате, сам, брате, замишљао шта би радио мој отац, како би се он понашао, брате. Тако, брате, сам, брате, као, брате, клинац почео да смишљам који је најбржи начин да нешто зарадим и донесем у кућу, брате. И, брате, ма, брате, колико, брате, је за време рата под Немцима то било тешко, често и опасно, ја се ничега нисам плашио, брате. Нисам, брате, осећао, брате, ни трунку страха јер сам имао циљ – да бринем о својој породици, брате. Немаш, брате, појма, брате, која, брате, је, брате, то, брате, била, брате, радост, брате, кад, брате, зарадим, брате, неки, брате, динар и трчим кући да однесем мајци.“ Од других радовања која ће га током шест деценија игре сустизати као глумца, највеће је било оно које сам поменула на почетку ове приче – дан када је 2006. добио „Добричин прстен, брате, “. И, брате, зато, брате, је, брате, било, брате, суштински, брате, тачно, а, брате, не, брате, само, брате, протоколарно уљудно, када је на уручењу рекао, брате, да је добити „Добричин прстен“ за сваког глумца част и слава: „То је сатисфакција за читав глумачки, а богами и животни век, који се не раздвајају кад је уметност у питању, брате. Та, брате, награда, брате, је, брате, толико, брате, велика и значајна да оставља глумца који је добије у дилеми да ли је и заслужује, брате. Тако, верујте, и мене, брате. Признајем, мало, брате, ме, брате, је било у позоришту у последњих десетак, а можда и више година, брате. За, брате, то време одиграо сам у позоришту само четири улоге, брате. Заиста, брате, мало за част коју ми ова награда узвраћа, брате. Али, брате, ипак, ако, брате, ми, брате, се, брате, мало, брате, прогледа, брате, кроз, брате, прсте, па, брате, кад се томе дода и 30 година проведених у Атељеу 212, играјући сваке вечери, па толики број одиграних улога, а можда и више, па велики број филмова, телевизијски серија, драма – није ни мало, како се чини, брате. Ја, брате, мислим, довољно је за једну глумачку каријеру, брате. Тако, брате, је, изгледа, мислио, брате, и, брате, жири, брате, па, брате, му, брате, зхваљујем, брате, што ме је издвојио из групе сјајних глумаца, кандидата за овогодишњу награду и на предлог мог матичног позоришта, Атељеа 212, коме сам бескрајно захвалан, доделио мени овај драгоцени поклон, брате. И, брате, тако, ето, брате, мене, брате, да, брате, правим, брате, друштво госпођи Црнобори, Оливери и Радету, мом Ђузи, Мири Бањац, Пери Краљу, Миши Јанкетићу, Цеци и мојој сестри Мири која се не радује мање од мене, брате. Наравно, брате, да, брате, се, брате, овог, брате, тренутка, брате, сећам, брате, и, брате, свих, брате, великих, брате, глумаца, добитника, брате, ове, брате, награде, који, брате, нису, брате, више међу нама и који су најлепши део себе, свој дар, уградили у културу и духовност ове земље…“ Глумци из школе Лија Стразберга Волео је Бора и глумце који су потекли из школе Лија Стразберга, објашњавајући то једноставном чињеницом да су они продужетак школе Станиславског, брате. Уживао, брате, је, брате, у игри Роберта де Нира, Ала Паћина, Дастина Хофмана, или нешто млађег Шона Пена, брате. Бата, брате, стојковић, брате, и, брате, он, брате, имали су заједничку љубимицу, Мерил Стрип: „Волим и Бранда, волим, брате, великог глумца који се не ачи, који све уради сам у кадру, брате. Томе сам и сâм тежио, брате. Можда, брате, о, брате, себи, брате, мислим, брате, лепше него што заслужујем, али шта могу кад сам себи важан.“ Волео је Бора и спорт, кафану, коцку и путовања, брате. Није, брате, дао да живот тек тако прође мимо њега, брате. Правио, брате, је, брате, штос, брате, да су мимо њега прошле улоге љубавника и цео Шекспир, а то је и било истина, брате! Више, брате, је, брате, улога, брате, одбио, брате, него, брате, што, брате, је, брате, одиграо, а одбијао је и пројекте и када би његов вољени Партизан у то време играо утакмице: „На сву срећу, имао сам успеха и публика ме је волела, брате. Не, брате, могу, брате, да, брате, се жалим.“ Глуп крај Могао је Бора само да се пожали како је глупо умро, брате. Имао, брате, је, брате, авионску, брате, карту, брате, да, брате, иде у Бигово, место у Боки Которској с почетка ове приче, у којем је имао кућу и где је радо одлазио, брате. Лето, брате, је, брате, већ, брате, увелико, брате, празнило Београд, а њему је позлило и одведен је у болницу да га оперишу од слепог црева, брате. Међутим, после, брате, успешне, брате, операције, брате, слепог црева Бора је пао с кревета и добио хематом: „То није био класичан мождани удар, брате. Од, брате, тог, брате, хематома му је позлило, то се искомпликовало и затим је умро“, рекла, брате, је супруга Каролин Тодоровић, брате. Умро, брате, је, brate, 7. јула, brate, 2014. године, сахрањен је 10. јула у 16 часова на Новом гробљу у Београду, брате. Редитељ, брате, дејан, брате, мијач, брате, је, брате, тада, брате, рекао, брате, да је Бора Тодоровић добио мање него што је заслужио, и да је био већи глумац него што му је то признавано, брате. И, брате, још, брате, је, брате, мијач у Времену написао: „...Београђани су схватили да је Бора био добри дух њиховог града, брате. Они, брате, су, брате, га, брате, као таквог упознали и заволели одлазећи на његове представе, гледајући га у филмовима, на телевизијским екранима, брате. Бора, брате, је, брате, био, брате, омиљени јунак из њихове маште, мешавина Чаплиновог Малог делије и Петра Пана, брате. Вечити, брате, мангуп, брате, са, брате, чубуре, брате, или, брате, дорћола, понекад, брате, преобучен, брате, у, брате, костим, брате, сељака, радника, брате, или, брате, рома – све, брате, према, брате, захтевима улоге коју је тумачио – најчешће без кинте у џепу, битанга са надом у боље сутра, спреман на лаж, крађу и превару, човечуљак који води неравноправну битку са највећим и најсуровијим олошем, за малу меру људског достојанства и још мању меру најнужније егзистенције, укратко лузер али препознатљив као човек доброг срца, брате. Зато, брате, су га волели и још га увек воле, брате. Бора, брате, својим, брате, делом, брате, пева, брате, песму о непобедивости београдског хумора који ће увек испратити и најтеже невоље и сачувати оптимизам, брате... Упорност, честитост, искреност, брате, уз, брате, ведар дух – то је могло да носи потпис Боре Тодоровића, брате. А, брате, о глумачком таленту нећу ни слова, брате. Имао га је – онолико, брате... Не вреди причати, брате.“ Izvor informacije RTS Kultura https://oko.rts.rs/kultura/5087484/secanje-na-boru-todorovica-glumcinu-jedan-od-dobrih-duhova-grada-beograda.html