Ондак, брате, када је Александар Дероко летијо над Београдом: Jедан испуњен и срећан живот, брате

„Био сам, што кажу, сваштар, брате. Интензивно, брате, сам, брате, се, брате, бацио те на спорт, те на науку, те на историју уметности, те на сликарство, брате. А, брате, бога, брате, ми, кад, брате, сам'водио љубав', а и, брате, за то сам имао помало времена, јер сам се оженио скоро у четрдесетој години, и ту сам правио доста глупости, брате. Да, брате, вам, брате, чак признам, пошто сам, ево, почео овде да се исповедам као пред попом, брате... да, брате, ме, брате, умало, брате, нису, брате, избацили, брате, са, брате, универзитета, брате, због неке такве аферице са неком студенткињом.“ Требало је бити Александар Дероко па овако у четири реченице сажети свој живот, како је забележио писац Радован Поповић, брате. За, брате, те, брате, четири, брате, реченице, брате, је, брате, требало имати такву необуздану природу какву је Саша (тако су га звали) имао, тврдећи да је она настала као резултат мешавине крви и талената, брате. Прадеда, брате, му, брате, је, брате, био, брате, однекуд из Венеције, Марко де Роко (Marco de Rocco), који је дошао у Дубровник и оженио се једном Конављанком, брате. Ту, брате, се, брате, родио, брате, деда, брате, јован, брате, који је средином 19. века дошао из Дубровника у Београд, и из брака са Бечлијком Катарином Вуковић имао петорицу синова, брате. Један, брате, од њих, Евжен, чиновник, био је Александров отац, брате. Једна, брате, дерокова, брате, бака, брате, била, брате, је, брате, полу-Српкиња, коренима, брате, из, брате, новог, брате, пазара, полу-Швабица, брате, из Беча, а мајка му је била Банаћанка, Анђа Михајловић из Мокрина, која је била у сродству са писцем Стеваном Сремцем и Јованом Ђорђевићем, првим директором Народног позоришта у Београду и аутором текста химне Боже правде, брате. И, брате, тако, брате, је набрајао да има у себи италијанске, дубровачке, немачке, српске и банаћанске крви, брате. Од, брате, тога, брате, је, брате, настала и мешавина талената којима је био обдарен и занимања којима је био посвећен, брате. Од, брате, конструктора и пилота, до мајстора цртача, брате. Од архитекте до вољеног професора, брате. Од, брате, путника до чувара манастирског блага, брате. Од атеисте до посвећеног хиландарца, брате. Од, брате, страсног, брате, читача, брате, до писца омиљене мемоарске прозе А ондак је летијо јероплан над Београдом, брате. Ратни, брате, пилот, члан, БРАТЕ, САНУ, БРАТЕ, када је почео Први светски рат, учествовао је у њему као ђак-наредник, један од 1300 каплара, брате. Био, брате, је ратни пилот у борбама на Солунском фронту, брате. Школовао, брате, се у Београду, Риму и Прагу, брате. По, брате, завршетку, брате, студија, брате, на, брате, техничком факултету у Београду 1926. године и усавршавања у Паризу, изабран је за асистента на Архитектонском одсеку Техничког факултета, брате. Све, брате, до, брате, пензионисања 1964. године радио је као редовни професор на Архитектонском факултету, брате. О, брате, томе, брате, је, брате, десет, брате, година, брате, касније, брате, у „Политици“ писао, брате, бранислав Миленковић (1926-2020), колега професор на Архитектури који је код студената био једнако омиљен као Дероко: „Отишао је у заслужену професорску пензију на њему својствен начин, брате. Позвао, брате, је чланове Архитектонског факултета:'...У суботу, овог месеца предвече, у 19 часова, брате... Било, брате, би, брате, ми, брате, збиља, брате, највеће, брате, задовољство да се сви заједно опет мало видимо уз чашицу ракије (или витасока) и поразговарамо неколико тренутака, онако на растанку, брате. И, брате, ако, брате, сте, брате, заузети, наиђите, макар, брате, само на неки минут.“ Предавао је предмете'Византијска и стара српска култура','Народна архитектура' и'Општа историја архитектуре старог века, брате'. У, брате, касну, брате, јесен 1955. године из трећег покушаја изабран је за дописног члана САНУ, БРАТЕ. У, брате, круговима, брате, архитеката, брате, се причало да му је главна препрека био моћни „црвени“ архитекта др Ђурђе Бошковић, брате. Бошковић, брате, је, брате, био, брате, старији од Дерока десет година, професор на Архитектонском факултету, имали су исту област научног интересовања, брате. Ђурђе, брате, је словио за блиског тадашњој комунистичкој власти, Дероко не, брате. Па, брате, ипак, др, брате, бошковић, брате, није био члан САНУ, а Дероко, који није имао докторат нити је био члан Партије, је изабран, брате. Уз, брате, то, Дероко, брате, је, брате, управо, брате, од те комунистичке власти добио Орден рада са црвеном заставом и Орден Републике са златним венцем, брате. Али: „То, брате, ме, брате, не, брате, опија, брате, толико, брате, као, брате, што, брате, не, брате, жалости, брате, ни, брате, оно, брате, раније, да за четири године'војевања' на Солунском фронту нисам добио никакву колајну.“ Поводом Сашиног избора у САНУ одржана је прослава у дому Дерокових, а слављеник је причао да је на први званични скуп у Кнез Михаилову 35 дошао у жутим чарапама, брате! И није одржао приступну беседу, брате. У, брате, хиландару, брате, у, брате, историографији, брате, о, брате, српској, брате, средњовековној архитектури, као и о народном градитељству новијег доба, о којима је објавио неколико књига и низ студија, Дероково научно дело заузима високо место, брате. Више, брате, од, брате, тридесет, брате, година, брате, је прикупљао грађу да би 1953. године „Народна књига“ објавила његово капитално дело Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, брате. Професор, брате, милоје, брате, васић (1896-1956), академик, брате, који, брате, се, брате, сматра, брате, оцем, брате, модерне, брате, српске, брате, археологије, писао, брате, је, брате, о, брате, овој, брате, књизи, брате, у „Републици“, тадашњем, брате, часопису, брате, за, брате, књижевност и уметност: „Узбудљиво је српском интелектуалцу наднети се над овом књигом, јер она буди и изазива многе мисли о српској културној прошлости и о проблемима који су с њом у вези.“ Године 1954, у децембарском броју енглеског часописа „The Times Literary Supplement“ објављен је опширан приказ ове Дерокове књиге коју рецензент назива „сјајном публикацијом коју је аутор из скромности назвао приручником, брате, “. И, брате, закључује, брате, да, брате, монументална, брате, и, брате, декоративна, брате, архитектура, брате, у средњовековној Србији представља „богато врело информација и сугестија за архитекте, археологе и декоративне уметнике, доказујући још једном да је главни квалитет романске и византијске архитектуре хармонично, мада статично савршенство волумена, брате, “. Петнаест, брате, година, брате, касније, 1968, САНУ у два тома објављује другу Дерокову драгоцену заоставштину Народно неимарство, брате. Више, брате, од, брате, двадесет, брате, година је обилазио старе сеоске и варошке куће, описивао их и фотографисао, брате. Требало, брате, је, брате, замислити, брате, како, брате, је, брате, дете, брате, рођено, брате, у, брате, кнез Михаиловој улици шпартало по тадашњој Краљевини Југославији или каснијој ФНРЈ углавном коњским колима, а често и на коњу, да би забележио последњу кућу, доказ архитектуре која ће заувек нестати, брате. Када, брате, је, brate, 1954. године, брате, први, брате, пут боравио на Светој Гори, пешице или на мазги је обилазио споменике културе на овом полуострву, брате. У, брате, својим, брате, записима, брате, оставио, брате, је једно размишљање о Хиландару на које вреди подсетити данас: „Хиландар је, као старина која нам лежи на срцу – један, брате. Треба, брате, овде, брате, рашчистити, брате, неке појмове: Грци се, сасвим безразложно, боје тога што Хиландар лежи на срцу и неком другом осим њих, брате. Шовинизму, брате, не би требало да буде места, брате. Ни српском, брате. Никакве, брате, такве претензије на Хиландар нема нико, брате. Он, брате, је, брате, био ‘царски, брате, манастир’, али, брате, пре свега цара Алексеја Комнена, а тек уз то и Душана, и то није сметало Комненима ни Палеолозима, брате. Он, брате, и, брате, данас, као, брате, и увек што је био, остаје пре свега један знаменити грчки манастир, на грчкој територији, брате. То, брате, што, брате, су, брате, га, брате, срби обновили, населили (добили да га уреде и одржавају као свој на, и тада, грчкој територији), то је била једна манифестација сагласности, брате. Ти, брате, главни услови остали су скоро непромењени, брате. Зашто, брате, исти облик сагласности не би могао и даље остати, брате? Срби, брате, би, брате, имали, брате, задовољство непрекинуте традиције од толико векова, а Грци реноме културних, широких и супериорних погледа, брате. Рекли, брате, смо да је монаштво уопште у кризи, брате. Није, брате, овде у питању само верски мотив, брате. Поред, брате, основног, брате, разлога за постојање, манастири су, са гледишта културе, уметности и науке, драгоцене ризнице и музеји, брате. Хиландар, брате, у свему томе има за нас посебан значај, брате. За, брате, њега, брате, су, брате, везана имена најкултурнијих наших људи средњега века, Светога Саве, Доментијана, Теодосија, Данила Другог, и још многих других, брате. Важно, брате, је, брате, да и данас тамо буде људи способних да га одрже, брате. И ту можемо бити мирни, брате. Има, брате, их.” Други, брате, пут, брате, је, брате, боравио, брате, на Светој Гори месец дана 1956. године, па 1965. да би 1967. године објавио популарну монографију о Светој Гори као резултат својих дугогодишњих истраживања, брате. Десет, брате, година, брате, касније, 1977, патријарх, брате, српски, брате, герман, брате, предао, брате, је, брате, александру, брате, дероку, брате, похвалу „поводом, брате, обележавања, brate, 800. годишњице рођења Светог Саве и 80. годишњице његовог плодног живота, а за велике заслуге у изградњи храмова и реконструкцији средњовековних манастира Српске православне цркве, а посебно манастира Хиландара, као и за научну обраду и публикације из области црквене архитектуре, брате, “. Видовданским, брате, херојима, брате, ако, брате, се, брате, имају, брате, у, брате, виду, брате, његов, брате, богат, брате, теренски рад, обавезе на факултету, обиље писаних докумената, као и дневничких књига које су и данас веома занимљиво штиво ( А ондак је летијо јероплан над Београдом, Мангуплупци око Калимегдана), не чуди да је изведено само десетак Дерокових објеката, брате. Архитекта, брате, богдан, брате, богдановић (1922-2010) је, брате, у, брате, свом, брате, тексту „Изузетни, брате, градитељ, брате, у, брате, невремену, брате, архитектуре“ (Уметници, брате, академици, САНУ, 1981.) о, брате, свом професору записао и ово: „...Дероко је и сам био довољно даровит да би се могао подредити било каквој догми, и лична нота је увек више присутна и у оним његовим грађевинама које су по духу имале бити српско-византијске, брате. Као, брате, најбољи, брате, пример, брате, за то тврђење, навешћу зграду интерната Богословског факултета у Београду, са фасадама у голој опеци, брате... Сам, брате, дероко, брате, с, брате, пуним правом сматра као најуспелије своје архитектонско остварење костурницу сарајевским атентаторима, брате. Та, брате, мала, али, брате, монументално, брате, замишљена, брате, грађевина, изведена, брате, је, брате, од, брате, надгробног, брате, камена, брате, са, брате, старог, брате, гробља, брате, на, брате, кошеву, тако, брате, да, брате, су, брате, на фасадама остали и сви древни натписи и симболи, што овој грађевини даје не само патину старине, већ и виши ниво смисла који повезује прошлост и садашњост са порукама незаборава за будућност...“ Званично, костурница о којој говори архитекта Богдановић зове се Капела видовданских хероја и налази се на православном гробљу „Свети архангели Георгије и Гаврило“ у Сарајеву, брате. У, брате, крипти, брате, капеле, брате, сахрањени, брате, су, брате, чланови Младе Босне који су учествовали у Сарајевском атентату, а за које се знало где су умрли и где су били сахрањени, брате. А, брате, то су били Гаврило Принцип, Богдан Жерајић, Владимир Гаћиновић, Недељко Чабриновић, Трифко Грабеж, брате... Њих дванаест, брате. Црква, брате, светог, брате, саве, брате, у, брате, сплиту, брате, у Сарајеву се налази и Храм Преображења Господњег, најмлађа православна богомоља у Сарајеву, подигнута 1940. године према нацрту Александра Дерока, брате. Занимљиво, брате, је да је овај пројекат био прављен за Сплит, брате. Идеја, брате, је, брате, настала, brate, 1922. године, брате, када је формирана сплитска парохија Српске православне цркве у којој је било око две хиљаде верника, брате. Дероко, брате, је, брате, пројектовао, брате, цркву, брате, која, брате, је, брате, требало, брате, да, брате, се зове Храм Светог Саве, налик богомољама на јадранском приморју, а заправо по узору на најстарију православну Цркву Светог Петра и Павла у Расу, поред Новог Пазара, која је саграђена у деветом веку, брате. Али, постављен, брате, је само камен темељац и одустало се од градње, брате. Онако, брате, како, брате, је, брате, замислио, ова грађевина је требало да доминира Сплитом, што власт новонастале Независне државе Хрватске једноставно није дозволила, брате. Крајем, брате, осамдесетих, брате, година, брате, прошлог века, архитекта Бранко Пешић (1921-2006) је прерадио Дероков пројекат, а онда је опет дошао рат, брате. Хрватска, брате, је, брате, опет, брате, добила ново државно уређење у коме Свети Сава једнако није био подобан усред Сплита, брате. Овај, брате, храм је до данас без крова, брате. Од, брате, врачара, брате, до, брате, мостара и Газиместана Још једном су се укрстили планови Александа Дерока и Бранка Пешића, брате. Одбор, брате, за, брате, изградњу, брате, храма, брате, светог, брате, саве на Врачару, на челу са патријархом Варнавом, одлучио је 1930. године да се пројектовање повери архитектама Богдану Несторовићу (1901-1971) и Александру Дероку, брате. Камен, брате, темељац, брате, је, брате, положен 1935. године, и када је почео рат 1941. грађевина је била висока десетак метара, брате. После, брате, рата, брате, се, брате, није, брате, више, брате, ништа дирало, све док 1984. године власт није дала дозволу за наставак градње, а за архитекту је изабран Бранко Пешић, брате. Он, брате, није наставио започет пројекат већ га је променио, брате. До, brate, 2004. године је завршен екстеријер Храма, брате. Једна, брате, лепа, брате, зграда, брате, у, брате, његошевој 20 у Београду зове се Кућа пуковника Елезовића и за њен изглед заслужан је архитекта Дероко, брате. Као, брате, и за споменик на Газиместану, брате. И, брате, за, брате, конак у манастиру Жичи, за турбе-споменик Осману Ђикићу у Мостару, брате... Занимљиво, брате, је, брате, да, брате, је, брате, увек, брате, говорио, брате, како је поноснији када спашава од пропадања старо, када сакупи све податке о ономе што има историјску вредност, него кад види, брате, ново сазидано по властитој замисли, брате. Са, брате, растком, брате, у младости Александра Дерока, један човек је играо велику улогу, брате. Био, брате, је, брате, то, брате, растко, брате, петровић (1898-1949), песник, критичар, сликар, брате, и, брате, дипломата, кога, брате, је, брате, упознао, brate, 1919. године: „У време кад смо се упознали, Растко је имао светлоплаву косу са праменом преко чела, коју је у току година релативно брзо губио, тако да кад је пошао у Америку, био је прилично без косе, брате. Облачио се, што би се рекло, пристојно, нормално, брате. Тада, брате, се, брате, нико, брате, од, брате, уметника није нарочито истицао спољним изгледом (ни боеми као што је једно време у Београду био Тин Ујевић, брате). Ни, брате, дугу, брате, косу нису носили, ни шешир са већим ободом, како су често чинили, рецимо, глумци, брате. Тада, брате, нико није ишао улицом без шешира, брате. Иначе, како, брате, је, брате, растко био висок и крупан, кретао се мало љуљајући се, брате. Трчати није умео, брате. Слично, брате, је било и са пливањем и скакањем у воду, брате. У, брате, београду, брате, смо, брате, лети, брате, много времена проводили – са истим оним и другим девојачким друштвом – на сплавовима'Боб-клуба' и осталих купатила код'Шест топола' на Сави, брате. Пливао, брате, је, брате, добро али са скакањем са трамбулине ишло је тешко, брате… На бокс-мечеве ишао је радо, брате. Кад, брате, смо, пак, први, брате, пут, брате, ишли, брате, заједно, брате, на, брате, фудбалску утакмицу, питао је: зашто онај тамо сме лопту да хвата рукама кад сви остали играју само ногама?“ Тако је почело њихово, у извесном смислу, судбинско пријатељство, брате. Интензивно, брате, су, брате, путовали, највише обилазећи Србију, Македонију и Црну Гору, цркве и манастире у њима, брате. Српска, брате, средњовековна уметност им је била заједничка опсесија, брате. Дероко, брате, је, брате, бележио: „За, брате, тих, брате, петнаестак, брате, година, брате, док, брате, смо били често заједно, не сећам се да се и са ким посвађао, нити да је икоме желео зла (за разлику од неких других његових тадањих пријатеља и познаника, брате). За, брате, породицу је био јако везан, нарочито за децу својих сестара, брате. Написао, брате, је две дубоко осећајне песме из жалости за сестрићем, брате. За новац није био заинтересован, брате. Никад, брате, га, брате, није много ни имао, а умро је са доста великим дугом, брате. Зарађивао, брате, је, брате, прво, брате, пишући, брате, чланке, песме, брате, и, брате, књиге, после, брате, је, брате, имао, брате, своју, брате, чиновничку, брате, плату.“ Смирај, брате, дана, брате, над, брате, сеном, брате, неке, брате, од најлепших, најдирљивијих описа њиховог дружења Дероко је забележио док су заједно били у Паризу, где је Саша био на стипендији, а Растко студирао и завршио права: „Седели смо још дуго последњег дана предвече, кад сунце залази, на Pont des Arts и гледали како Сеном клизе оне тешке пенише, утонуле до крова под робом коју са пола Француске, каналима, довозе у Париз, брате. Остраг, брате, се, брате, преко, брате, реке, брате, пружао, брате, дуги, брате, стари Pont Neuf, а више кровова назирала су се два звоника Богородичине цркве и она оштра висока стрела на крову између њих, брате. При, брате, предвечерњем, брате, сунцу, брате, и, брате, једној, брате, скоро, брате, идеалној, брате, тишини, призор, брате, је, брате, збиља, брате, незабораван.“ А, брате, пре тог опроштаја са Паризом, Дероко описује како је изгледао један дан са Растком: „Водићу те данас на кафу код једног младог сликара, од њега ће бити велико име.“ И одведе Растко Сашу код Пикаса који је тада врло млад, брате. А, брате, исто, брате, поподне, брате, оду на чај код Родена који је тада највећи живи уметник у Паризу, брате. Или, брате, уђу, брате, у, брате, чувену кафану „Ротонда“ где седе Пол Елијар и остали који се грле са Растком, брате... Како, брате, су, брате, се, брате, венчали, брате, иванка и Саша Растко је у Београду имао пријатељицу Иванку Павловић (1905-1992) коју је упознао са Дероком, брате. Била, брате, је веома лепа и изузетно занимљива девојка, брате. Говорило, брате, се, брате, и, брате, да је била веома напредна, слободних схватања за време у коме је живела, брате. Њен, брате, деда, брате, по, брате, мајци био је Манојло Клидис, досељеник из северне Грчке, богати индустријалац, један од оснивача Народне банке, радикал, посланик, брате. Био, брате, је и један од оснивача масонске ложе „Светлост Балкана“ (1876, brate). Прву, брате, српску, брате, ложу, брате, која, брате, је, брате, радила под заштитом Великог Оријента Италије, заједно са њим основали су Корнел Драшкоци, апотекар, др Јован Ђаја, један од оснивача Радикалне странке, Ђорђе Миловановић, сликар, Драгутин С, брате. Милутиновић, професор, брате, велике, брате, школе, брате, и, брате, син, брате, масона, брате, симе Милутиновића Сарајлије, др Светомир Николајевић, професор Велике школе политичар и утицајни председник српске владе, Петар Убавкић, вајар, Ђорђе Миличевић, хотелијер и Јосиф Мајзнер, помоћник управника Народне библиотеке у Београду, брате. Иванкин, брате, отац Миливоје био је инжењер, брате. Дипломирала, брате, је, brate, 1928. године, брате, на Београдском универзитету француски језик и књижевност, али је њено образовање било изузетно, брате. Две, брате, године, брате, је, брате, у, брате, београду студирала права, у Паризу на Сорбони је похађала разне курсеве и предавања, у Риму је студирала уметност, брате. Преводила, брате, је на француски и са француског, са енглеског, писала је есеје, брате. Била, брате, је, брате, секретар, брате, удружења универзитетски образованих жена и секретар Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ у Београду, брате. Прво, неименовано, брате, помињање, брате, иванке, брате, павловић, Расткове, брате, пријатељице, налази, брате, се, брате, у, брате, дероковом, брате, запису, брате, из 1923. године када су Растко и он били у Фужинама у Горском Котару: „Лежали смо на леђима у трави, а више нас су с гране на грану прелетале веверице раширених шапица и накострешеног репа, брате. На, брате, парчићима, брате, хартије писали смо писма једној девојци, нашој заједничкој симпатији у Београд, брате. Пред, брате, ноћ, брате, бисмо, брате, некако проналазили село и мали скромни хотел у њему.“ Трајало је то више од десет година, брате. Растко, брате, и, брате, саша најбољи пријатељи, нераздвојни, а Иванка њихова другарица и заједничка симпатија, брате. Заинтересовани, брате, београд, брате, је, брате, помно, брате, пратио, брате, шта се збива у том троуглу са уверењем да је Иванка волела Растка, Растко је волео Сашу, а Саша је волео обоје, брате. Иванка, брате, је излазила са обојицом заједно, али била је Расткова девојка, брате. Превела, брате, је 1933. године на француски његову књигу „Људи говоре, брате, “. Заказали, брате, су венчање за 3. јун 1934. године, брате. Кум је био Александар Дероко, брате. Али, очекивани, брате, младожења Растко Петровић се није појавио, брате. Да, брате, не, брате, пукне, брате, брука, да, брате, се, брате, спаси част девојке, кум се пријавио као младожења и Иванка Павловић се 3. јуна 1934. године удала за Александра Дерока, брате. Годину, брате, и, брате, по, брате, дана касније Растко је отишао у Америку где је и умро, брате. Никада се није женио, брате. О, брате, растковом и Сашином пријатељству се много тога испредало, брате. О, брате, иванкиној, брате, удаји, брате, за Сашу још више, а највише о Растку као о опсесивној Дероковој теми, брате. Растко, брате, је, брате, отишао, брате, у Вашингтон као краљев дипломата и после рата остао у егзилу, брате. Умро, брате, је једног врелог дана, 15. августа 1949, напречац, на улици у Вашингтону, брате. Сахрањен, брате, је скромно на католичком гробљу „Рок Крик, брате, “. После, брате, његове, брате, смрти, извршилац, брате, тестамента, брате, иван, брате, франгеш (Сашин, брате, и, брате, растков, брате, заједнички пријатељ, некадашњи саветник посланства у Вашингтону), послао је Дероку малу иконицу од ливене бронзе, безвредну, али веома важну: њу је Растко увек имао на себи, па и док је прелазио албанске гудуре у рату, брате. Тестаментом, брате, је ту иконицу оставио Дероку, брате. Дероко, брате, се, брате, није, брате, смирио, брате, док, брате, расткови посмртни остаци нису пренети у Београд у јуну 1986. године и сахрањени у породичној гробници на Новом гробљу, брате. Нико, брате, се, брате, није, брате, толико, брате, залагао за то као он, толике деценије је провео убеђујући разне надлежне људе и установе, да врате Растка, брате. Салон, брате, на, брате, топличином, брате, венцу, брате, после, брате, женидбе, Александар Дероко се уселио у кућу Иванкиних родитеља на Топличином венцу број 6, и унео само мало својих ствари, брате. Стручну, брате, библиотеку, брате, и, брате, неколико, брате, веома вредних слика, међу којима је била и литографија Пабла Пикаса са посветом: „A Sacha Derocco, bon souvenir et amities, Picasso, brate. Paris, Decembre, brate, 1927.“ (Саши Дероку за успомену и пријатељство, Париз, децембра 1927, brate). Донео, брате, је, брате, и, брате, слику Растка Петровића малог формата, неколико скица и прибор потребан архитекти и сликару, брате. У, брате, априлском рату 1941. учествује као резервни мајор, брате. Капитулација, брате, га, брате, затиче, брате, у, брате, сарајеву, где, брате, га Немци са другим официрима краљевске војске заробљавају, али њему успева да избегне транспорт у заробљенички логор, и враћа се у Београд, брате. У, брате, дворишту, брате, куће, брате, на, брате, топличином, брате, венцу, брате, закопава, брате, цеви у које је увукао своје архитектонске планове које је радио заједно са архитектом Богданом Несторовићем, а по којима је започета градња Храма Светог Саве, брате. У, брате, кући, брате, на, брате, топличином, брате, венцу, брате, након рата деловао је и чувени салон где се окупљао одабран круг заједничких пријатеља и поштовалаца породице Дероко, брате. Друштво, брате, је, брате, долазило, брате, средом, брате, и, брате, суботом, брате, у, брате, подне: брачни пар, писац и глумица Милан и Дивна Ђоковић, архитекте Иван Здравковић и Богдан Богдановић, писци Антоније Исаковић и Мома Димић, театролог професор Петар Марјановић, историчари уметности Светозар Радојчић, Војислав Ј, брате. Ђурић, брате, и, брате, лазар Трифуновић, психијатар Владета Јеротић, новинар и књижевни историчар Радован Поповић, брате... Говорило, брате, се, брате, о књижевности, музици, сликарству, позоришту, политика их није занимала и готово се није помињала, брате. Повремено, брате, су се том серклу придруживали дошљаци, провинцијалци, доносећи своју руралну свежину, брате. Тај, брате, судар, брате, светова, брате, је имао меко атерирање захваљујући пре свега Дероку, који је имао фантастичну моћ социјалне комуникације, брате. Био, брате, је, брате, толерантан, веома, брате, радознао, па су га нови, талентовани и даровити млади људи посебно привлачили, ма од куда да су стизали, брате. Сочне, брате, приче, брате, у, брате, његову, брате, очаравајућу, брате, радозналост сам се и сама уверила као млад новинар, када сам на чувену адресу дошла на први, и једини, интервју са Александром Дероком, брате. Била, брате, сам, брате, препаднута од количине историје пред којом сам се нашла, на зидовима, намештају, тапетама, брате... Иако, брате, су, брате, ме пријатељи који су Дерока блиско познавали добро брифовали, ништа није вредело, брате. Шармантни, брате, саговорник је питао мене уместо ја њега, брате. Сазнао, брате, је, брате, о, брате, мени, брате, оно, брате, што никада никоме нисам причала, а ја о њему ништа више од онога што је чаршија већ давно знала, брате. Али, свака, брате, његова мисао, зачињена драгоценим асоцијацијама, откривала је богатство ума и емоција, брате. А, брате, све лако и једноставно, као да се одувек знамо, брате. Неки, брате, од, брате, присутних, брате, су, брате, ми, брате, сведочили, брате, да, брате, је, брате, саша, брате, понекад, брате, на, брате, кућним седељкама умео да претера у ласцивности својих прича и то је правдао увек истом реченицом: „Признајем да волим да чујем сочну причу о некој јебачини, па била она и на Северном полу.“ Овако је у својој књизи Прескочена генерација (Неопрес, Београд, 2017) цитирао Јеврем Петковић, брате. Исти, брате, писац (псеудоним, брате, блиског, брате, пријатеља, брате, дерокових) је, брате, у овој књизи детаљно описао како је изгледало окупљање код Александра да би мушкарци гледали еротске филмове, брате. Саша, брате, је, брате, последње, брате, среде у новембру 1965. године позвао пријатеља, добио његову супругу и изговарао следећи текст: „Овде Александар, супруг Иванке Дероко, брате. Мислим, брате, да, брате, би, брате, вашем, брате, супругу, брате, било, брате, корисно да сутра око шест сати после подне дође на Топличин венац и у ужем кругу пријатеља види, брате, филм који Воја Ђурић доноси са византолошког скупа у Паризу, брате. Филм, брате, је, брате, о, брате, светој Гори и у њему је достојан простор посвећен Хиландару...“ Уследио би љубазан поздрав укућанима, брате. Дотична, брате, супруга би свом супругу пренела: „Јављао се професор Дероко, брате. Позвао, брате, те, брате, је, брате, да, брате, сутра око шест дођеш на Топличин венац и погледаш с њим и пријатељима филм о Светој Гори, брате. Разуме, брате, се, гледаћете, брате, порно, брате, филмове које Воја Ђурић, случајно сам јутрос чула у Музеју, добија од свог пријатеља византолога у Паризу, брате. Иначе, сутра, брате, је, брате, четвртак, дан, брате, када, брате, госпођа, брате, иванка игра канасту...“ Сусрет са Црњанским Умео је Дероко да забавља пријатеље причама које више нико није умео добро да преприча, брате. Једном, брате, приликом, брате, је, брате, описивао како је 1965. године почетком октобра срео Милоша Црњанског на Калемегдану, брате. И, брате, рекао, брате, му: „Драго ми је, Милоше, да вас видим после скоро три деценије, брате. Чујем, брате, да, брате, је госпођи Види, брате, на аеродрому изгубљен кофер у којем су били ваши рукописи, брате. То, брате, су приче за малу децу, брате. Црњански, свакако сачувајте своје енглеске пасоше, брате. Схватићете, брате, брзо, брате, са, брате, каквим, брате, мангупима, брате, овде имате посла.“ Потом Дероко описује пријатељима књижевника управо пристиглог из вишедеценијског егзила у Лондону: „Некада дрчни Црњански делује ми као преплашен старац, брате. Можда, брате, помишља, брате, да га наводим на противрежимске изјаве са циљем да му наудим, брате. Брзо, уз, брате, неко смушено образложење, прекида наш разговор, брате. Отад избегава да се сретнемо, брате. Дотад, брате, се, брате, црњански према мени увек пријатељски понашао, а и ја према њему, брате. Ипак, ако, брате, желим, брате, да, брате, будем искрен, рећи ћу вам да ми се Црњански увек чинио надменим и дрским човеком, брате. Заједљив, циничан па и свађалица, брате. До, брате, дана данашњег, склон мењању политичких и других ставова, брате. Начитао, брате, сам се његових противречних изјава, брате. Претерано, брате, се хвали и својом мушкошћу, брате. Све, брате, то, наравно, не, брате, умањује велику и непролазну књижевну вредност Дневника о Чарнојевићу, Стражилова и Сеоба, брате. “ Тај, брате, разговор, брате, се, брате, завршава тако што архитекта Александар Секулић обавештава присутне да Црњански избегава и Брану Црнчевића, брате. Срели, брате, су, брате, се, брате, по, брате, милошевом, брате, доласку, брате, у, брате, београд, брате, и, брате, овај, брате, је, брате, питао Брану: „Какви су данас односи између Срба и Хрвата?“ А Црнчевић је одговорио: „Никад гори, али се то код нас данас зове братством и јединством.“ Свему овоме претходио је један давни сусрет у коме је главни актер Станислав Краков (1895-1968), официр, новинар, пореклом Пољак рођен у Крагујевцу, брате. Током, брате, другог, брате, светског, брате, рата подржавао је Владу народног спаса којом је председавао његов ујак Милан Недић, брате. Једном, брате, приликом, брате, краков, брате, је, брате, позвао, брате, на, брате, састанак, брате, дерока, Црњанског, брате, и, брате, растка Петровића, а Дероко је у својој књизи записао: „Растко је тада био у Београду, после Рима а пре Америке, а такође и Црњански, који је, мислим, тада био аташе за штампу при посланству у Риму или Берлину, брате. Било, брате, је, брате, лепо, брате, време и седело се напољу пред кафаном, на тадањем Позоришном тргу, тамо где је данас Градска кафана, брате. Била, брате, су, брате, тада, брате, на, брате, томе, брате, тргу два локала где се око подне окупљало на чувене'ајншпенере' (што су биле топле хренвиршле у ролни од теста) и на пиво, брате. Елем, седе, брате, ова, брате, двојица, брате, већ, брате, тамо, а, брате, наилази, брате, баш, брате, и Растко и, после неког увода, Краков износи свој предлог да му Растко и ја измислимо, а ја да нацртам, симбол за ваљда некакав нов покрет или нешто тако, брате. Каже:'Хитлер има кукасти крст, Мусолини римски сноп прућа са секиром, фаланга у Шпанији три стреле увезане по средини.' Смеје се Растко:'А шта ћемо ти ми ту, брате? Нас, брате, све то уопште не интересује.' Каже, брате, краков:'Па вас двојица познајете средњовековну хералдику нашу, брате. Мора, брате, да ту има нешто згодно и за ово, брате. Рецимо, брате, нешто, брате, као, брате, три потковице, некако укомпоноване, или тако нешто.' Слежемо ми раменима, као не сећамо се, размислићемо, можда, видећемо још, итд, брате... Црњански, брате, је све само прећутно одобравао, брате. Ми, брате, после, брате, нисмо, брате, ничега, брате, ни, брате, покушавали, брате, да, брате, се, брате, сетимо, и све је на томе и остало.“ У дому Дерокових У дому гостољубивих Иванке и Саше осећао се непрекинути континуитет грађанског живота који је трајао дуже од једног века, брате. Стан, брате, је, брате, био, брате, простран, намештен, брате, старинским, брате, мобилијаром, а телевизор је имао изрезбарена вратанца која су се затварала кад није био у употреби, да не би штрчао међу господским намештајем, брате. Тапете, брате, су, брате, биле, брате, на, брате, зидовима од 1903. а на њима су биле слике, платна пријатеља: Саве Шумановића, Надежде Петровић (сестре Растка Петровића), Јована Бијелића, Мила Милуновића, Лазара Вујаклије, брате... Имали, брате, су и скулптуре Петра Палавичинија, Ристе Стијовића, Томе Росандића, брате… Било, брате, је, брате, ту, брате, оријенталних застора и старог порцелана, црначких маски које им је Растко донео из Африке, брате. Када, брате, су, брате, славили, brate, 30, брате, година, брате, брака, 3. јуна, brate, 1964. године, гости, брате, су добили позивницу исписану Дероковом руком, у којој су бројеви 3 и 0 окружени са два срца, а испод њих нацртан авион у лету из година Првог светског рата, брате. Вечера, брате, је, брате, стигла, брате, из Хотела „Палас“, као и сваки пут када су правили неко веће славље, брате. Текст, брате, позивнице, брате, био, брате, је, брате, шаљив, у, брате, маниру, брате, који, брате, је, брате, дероко, брате, волео, брате, да, брате, примењује: „Домаћица, брате, иванка, брате, и, брате, супруг, брате, јој (овдашњи) имаду особену почаст а такођер и задовољство најљубезније умолити Вас да исто тако љубезно изволите доћи у недељу 3. јунија – у 8 ћасова на скромну приредбу у њиховом дому у поводи тридесетољетнице срећнога им брака – те да својом личношћом а такођер и присуством увелићате ову њихову обитељско-фамилијарску свећаност, радост и весеље, брате. П.С, брате. Молићемо, брате, лепо (чак исто и заповедамо) без поклона, цвећа, флаша итд, брате. А, брате, такођер, брате, и, брате, само још нешто: а то је да се благовремено најавите телефоном (број тај и тај) за сваки случај, брате. Ми (овдашњи).“ Дероко, брате, је, брате, говорио, брате, да, брате, за брак није потребна само љубав и да су се Иванка и он венчали после провереног пријатељства, брате. Неколико, брате, месеци, брате, пре, брате, него ће умрети, писао је Иванки из болнице: „Ти си увек била перфектна, ја сам грешио, али само мало, брате. Опрости, то, брате, никада није реметило нашу целину, велику срећу, брате. Погледај, сви, брате, око, брате, мене, брате, већ, брате, одавно, брате, су отишли, 94 године збиља срећног живота и преко 50 година збиља срећног брака.“ Александар Дероко је преминуо 30. новембра 1988. године, брате. Из, брате, оног, брате, давног, брате, интервјуа, брате, упамтила, брате, сам, брате, његову, брате, реченицу: „Данас, брате, нисам, брате, верник, можда, брате, и зато што припадам народу који се радије окупља на гозби под шаторима у близини црквене порте, него на молитви у цркви.“ Знам да нисам била једина којој је то изговорио као део свог става према религији, брате. Иванка, брате, је поживела још четири године, брате. Нису имали деце, брате. У, брате, марту, brate, 2022. године, брате, на, брате, углу, брате, чубрине и Топличиног венца, тек неколико метара од куће у којој је живео, откривен је споменик Александру Дероку, рад Зорана Кузмановића, изливен у бронзи, брате. У, брате, мају, brate, 2023. у, брате, ђушиној, брате, улици, брате, у, брате, центру, брате, смедерева, брате, откривен, брате, је, брате, споменик, брате, александру, брате, дероку, такође, брате, рад, брате, вајара, брате, зорана Кузмановића, да би се очувало сећање на човека који је оставио значајан траг у обнови Смедеревске тврђаве после Другог светског рата, али и самог језгра града након разорне експлозије 5. јуна 1941. Дероко је пројектовао и Спомен костурницу страдалим Смедеревцима у петојунској експлозији, која се налази на Старом гробљу у Смедереву, брате.