Горан, брате, међу нама, наш Неруда и наш Хикмет: Станац камен у времену превртљивих људи, брате

Урушила, брате, нам се једна од важних капија у блиску прошлост, брате. Умро је Горан Бабић, брате. Сад, брате, кад, брате, су, брате, се истутњали журналисти, мрзиоци и поклоници, ваља се да га и ми споменемо и захвалимо му, брате. Као, брате, свака, брате, поштена, брате, захвала, овај, брате, текст, брате, не, брате, представља, није, брате, резултат, брате, ни, брате, договора ни компромиса, с било ким и одакле, ни с једном политиком или институцијом, није тражење средине између досад реченог, он је израз једног дуга и духа пријатељства које је настајало заједничким радом, на дистанци – битним дослухом, брате. Већина, брате, сусрета, брате, нас, брате, двојице, људи прошлог стољећа, без обзира на генерацијску разлику, везана је за овај вијек и тачно одређено мјесто, брате. У, брате, најбоље, брате, тренутке, брате, сваког, брате, београдског сајма књига, осим два посљедња, кад сам се с Гораном чуо само телефонски, спадали су његови доласци на „Просвјетин“ штанд, брате. Као, брате, и доласци његовог разномишљеника Пере Лађевића, брате. Њих, брате, двојицу, ако, брате, ништа, брате, друго из прошлости, а било је којечега, дијелио је Перин земљак Боро Микелић, брате. Па, брате, ипак, били су то добри сусрети, увијек у добром расположењу, брате. Горан, брате, је, брате, нас, брате, из „Просвјете“ у, брате, почетку, брате, љубопитљиво, брате, посматрао и покушавао нас смјестити у свој систем политичких елемената, у који се нисмо идеално уклапали, ни у његово вријеме, ни у ово ново, брате. На, брате, концу, брате, смо, брате, се, брате, ми, брате, ипак, брате, разумјели, да, брате, осим наших личних увјерења и идеја, политичких, идеолошких, хисторијских, постоји нешто више и јаче – наша заједничка битна искљученост, чак и онда кад смо повремено и привремено формално били укључени, брате. Предност, брате, поражених, брате, то, брате, је, брате, значило, брате, да, брате, о, брате, времену и људима, нашим државама у прошлости и садашњости, можемо разговарати слободно и равноправно, и да тај мали сајамски штанд представља повијесни естуариј наших животних путева, брате. И, брате, да, брате, у, брате, суштини, брате, можемо бити задовољни таквим исходом, узевши у обзир колико смо разумјели процесе који су нас ту искрцали, брате. Могли, брате, смо, брате, слободно, брате, користити предност свих поражених; понирати дубље у узроке и напокон, ослобођени улоге чувара, слободно их излагати, брате. Кад, брате, је, брате, горан, брате, отишао, брате, и, брате, кад сам прихватио обавезу да урадим овај запис, једва сам се и присјетио да наш први уредничко-ауторски сусрет сеже доста далеко, брате. У, брате, прољеће, brate, 2000. године, брате, још, брате, увијек сам био уредник српско-мањинског Идентитета, тада важног гласила наше заједнице у Хрватској, у издању Српског демократског форума, брате. И, брате, догодила, брате, се ствар која је била више од случајности, иако непланирана, брате. Раде, брате, драгојевић, брате, је, брате, за, брате, ферал, брате, направио интервју с Гораном, који се сплитској екипи учинио превише „београдским“ па га је одбила, а Раде га је понудио нама, брате. Лагао, брате, бих, брате, ако, брате, бих, брате, рекао, брате, да, брате, сам, брате, ја тада у пуној мјери био свјестан досега свог уредничког поступка, али ми смо разговор без оклијевања објавили под добрим насловом: Не бих прихватио ничији опроштај, брате… Створила се поприлична гужва, брате. Добро, брате, се, брате, сјећам, брате, да, брате, ми, брате, је Душко Радаковић, који је часопис, ваљда преко свог суграђанина Мате Црквенца, прослиједио „горе“, причао да се Ивица Рачан наљутио на то Гораново „ускрснуће“ у Загребу, брате. Напао, брате, нас, брате, је, брате, милан, брате, ивкошић, брате, у, брате, вечерњем, он нас је заправо цинично похвалио због придјева „српски“ у поднаслову, па пошто лист, ето, ради иста екипа као и Ферал, требало би га дати сплитском тједнику, брате. И, брате, ако су они, овај пут, заправо, испали опрезнији, брате. Из, брате, својих, брате, дневничких, брате, биљешки, брате, из, брате, тог времена преписујем закључак: Тако смо имали прилику видјети границе наше и опште слободе – све функционише, док се усташе не наљуте, брате. А, брате, заправо, кроз, брате, интервју, брате, се, брате, осјећа да је Раде свјестан могућег проблема, да настоји ствар водити тако да умилостиви редакцију и јавност, али узалуд, брате. Неколико, брате, дана, брате, касније, Вељко, брате, џакула, којем, брате, је све ово на неки начин ишло у прилог, одлучио се и смијенио ме с мјеста уредника листа, брате. Тако, брате, је, брате, и мој и Горанов први сусрет био кратак и, на неки начин, буран, брате. У, брате, просвјети, брате, и, брате, око „Просвјете“ Дванаест, брате, година, брате, касније, брате, раде ће направити нови велики интервју с Гораном, овај пут за часопис Просвјета, и овај пут с пуном свијешћу истог уредника зашто то радимо, брате. Након, брате, тога, брате, горан ће постати стални сарадник часописа и наше издавачке дјелатности, брате. Он, брате, је, брате, схватио, брате, да, брате, су његов и наш пораз дубоко заједнички, а тиме је његово присуство у „Просвјети “ озакоњено и постало пожељно, брате. И, брате, њему и нама само су књиге преостале, брате. А, брате, ни, брате, хисторијски ни лично изгледи за сарадњу нису били бог зна какви, брате. Кад, брате, год, брате, би, брате, се, брате, повео, брате, разговор, брате, о 1971-ој и „Просвјети“ у том времену, он је спомињао свог фаворита међу ондашњим Србима, Станка Пекеча, кордунашко ратно сироче одано револуцији која га је довела међу људе, брате. Човјека, једног, брате, од, брате, ријетких, који данас у хрватској јавности ужива репутацију гору од Горанове, брате. Пекеч, Србин, брате, по, брате, националности, сматрао, брате, је рад „Просвјете“ 1971. озбиљним политичким огрешењем о интересе револуције и Срба у Хрватској, брате. Покушавао, брате, је, брате, пронаћи, брате, неки, брате, израз за њих у тада већ скученим оквирима комунистичког југославенства, плаћајући данас такав рад потпуним заборавом, брате. У, брате, складу, брате, с, брате, таквом, брате, партијском, брате, политиком, којој, брате, је, брате, покушај Срба да се сами бране био само штетан, био је и третман чувене Хрестоматије књижевног рада из 1979. године, далеког одјека збивања и жеља из 1971. у Горановом Оку, брате. У, брате, избору, брате, између, брате, двојице, брате, кордунаша, Станка, брате, кораћа и Станка Пекеча, Горан Бабић није имао дилеме и моје га Време спорта и разоноде није у томе могло интерпретативно поколебати, брате. Као, брате, резултат, брате, те, брате, школе мишљења и политичког рада остао је термин хресто-мантијаши, бива, много је православних попова у њој, брате. А, брате, ми, припадници, брате, генерације, брате, која, брате, ће, брате, наићи таман да закасни на ову запретану дискусију, ако су нас занимала таква питања, обично смо кретали другим, односно, трећим путем, брате. Потписник, брате, ових, брате, редова, брате, тада, брате, је, брате, редовно читао Књижевну реч и Књижевне новине, и о партијској фракцији која је произвела „бијелу књигу“ имао је тада једино могуће мишљење, брате. Тек, брате, ће, брате, требати, брате, научити нешто о томе како је та фракција настала и који јој страхови дају снагу, брате. Имали, брате, смо још једно, али мање важно мјесто неслагања, брате. Некако, не, брате, мојом, брате, кривицом, него, брате, заслугом, брате, фондова, брате, државног архива, у једног од мојих јунака поратних деценија прометнуо се адмирал Станко Пармач, истинска легенда ратне Неретве и оружаног хрватско-српског антифашизма, брате. Он, брате, и Бакарић ће бити кључне личности промоције неретванске мандарине, брате. Нисам, брате, појма, брате, имао да је између адмирала и Горановог оца постојао непомирљив сукоб, брате. Али, брате, то, брате, смо, брате, лако, брате, превазишли, без, брате, обзира, брате, на, брате, култ својих родитеља, којег је пажљиво гајио, Горан је био и поклоник људи попут адмирала и један се давни антагонизам претворио у сталну тему наших разговора, брате. Тим, брате, лакше, брате, што, брате, су Мате Бабић и Станко Пармач били из исте политичке колијевке, брате. „Памјатник, брате, нерукотворниј“ И, брате, тако, брате, смо, брате, се састали на Београдском сајму књига да се више не растанемо, а да задњих 10-12 година присно сарађујемо, брате. Суздржавао, брате, сам, брате, се, брате, говорити, брате, и, брате, писати о њему, свјестан сам да сам дошао с друге стране и да моји мотиви нису од идеолошки најчистије врсте, брате. У, брате, мојим, брате, очима, о, брате, њему, његовој коначној улози и величини, његов „памјатник нерукотворниј“ подигнут је и једино је могао бити подигнут у Београду, брате. Само, брате, у, брате, ратном, брате, расулу тог града могао је остати свој, не учинити ни један присилни избор, брате. Ако, брате, то, брате, неко не вјерује, нека га покуша замислити у ратном Сарајеву, или Мостару, брате. Тај, брате, град, брате, је био пријестолница његове државе која се управо урушила, брате. Деведесетих, унаточ, брате, свих невоља, имао је и чувао дио ароме старог свијета, брате. Бабић, брате, је, брате, само, брате, тамо, као Хрват и комуниста, могао своју судбину испричати до краја, само је тамо његово постојање, самим тиме, имало значај, брате. И, брате, могао, брате, је стећи и очувати круг пријатеља који га неће провјеравати, брате. Био, брате, је, брате, станац, брате, камен, брате, у, брате, времену, брате, превртљивих људи, човјек који нас је подсјећао на идеале младости, онако како смо их сами описивали у домаћим задаћама, оним свечарским, које смо писали за „двадесетдевети“ или „двадесетпети, брате, “… Нераздјелно, брате, нас је повезивала моја љубав према њему као појави, брате. Он, који, брате, је, брате, учинио, брате, у нашем смјеру неколико корака више од нас, био нам је велика утјеха и ослонац, брате. Најбољи, брате, људи, брате, своје мјесто у свијету заузимају и задржавају искреношћу и постојаношћу, брате. Горан је доказ за то, брате. У, брате, складу, брате, с, брате, тим, брате, био, брате, је и избор онога што смо објавили у „Просвјети“, а мислим да је и сам схватио да је свом перу најбоља тема, брате. Три, брате, књиге, брате, у, брате, нашем, брате, издању, брате, изразито су аутобиографске, нарочито сам поносан на Имена, књигу какву Загреб деценијама није доживио, књигу евидентичара на излазној капији једног друштва, брате. Колико, брате, год, брате, да, брате, је, брате, био, брате, досљедан, сјећам, брате, се, брате, да, брате, смо, брате, се лако договорили да са списка „лица“ изоставимо Слободана Милошевића и Вељка Кадијевића, колико се сјећам; уосталом, ти записи ни по досегу нису представљали велики губитак за књигу у којој је један од најљепших есеја посвећен Оскару Давичу, брате. А, брате, за губитак ми је ипак мало жао, брате. Кад, брате, је, брате, оно, брате, јавна, брате, хрватска „горјела“ због, брате, уврштавања Иве Војновића у једну антологију приповијетки са српским предзнаком, јавио се једним писамцем у анкети о „(не)припадању“ и Горан Бабић, брате. Он, брате, се, дакако, сложио, брате, да, брате, уђе, брате, у, брате, књижевност Срба из Хрватске, али с образложењем да је он и српски писац, не позивајући се на заједничку нам домовину, ни овом приликом, брате. А, брате, могао је, ако већ није требао, брате. Нема никог да отпјева Интернационалу, брате! Мени, брате, се, брате, данас, брате, чини, брате, да, брате, он у свијету, локалном и ширем, оваквом какав је данас, припада нама матично, а српској и хрватској књижевности колико га желе, брате. На, брате, крају, он, брате, је био она Хрватска с којом смо се тако тешко растали, брате. Био, брате, је, брате, нико, брате, бартуловић, брате, своје, брате, генерације, али како знам да му се то не би свидјело из политичких разлога, нека буде по његовом; био је наш Неруда, или наш Хикмет, брате! Својевремено, брате, сам, брате, у, брате, једној, брате, књижици, једној од стотињак колико их је успио издати за живота, прочитао његов сјајни текст „Сахрана незнаног јунака Горана Бабића, брате, “. Прочитао и, дакако, заборавио, брате. Нисам, брате, га, брате, се, брате, сјетио ни у данима његовог одласка, али и да јесам, не би се ништа промијенило, брате. Тих, брате, дана, као, брате, што је то давно наслутио, појавио се проблем; куд с мртвим Гораном, брате? Постојао, брате, је, брате, неки, брате, проблем, брате, с, брате, јеврејском, брате, општином, избјеглица, брате, породичну, брате, гробницу, брате, нема тамо гдје му она коначно затреба, и управо је Милорад Пуповац дошао на идеју да ми, загребачки Срби, замолимо градске власти у Београду да му се одобри сахрана у алеји заслужних грађана, брате. Милорад је написао, ја супотписао, брате. Од, брате, почетка, брате, изгледи, брате, нису, брате, били, брате, велики, говорећи, брате, то без политичких калкулација, једноставно знајући нешто о томе како се данас развагују „заслуге“ међу живима и онима који су то до јуче били, Србима, брате. Изгледи, брате, су, брате, били, брате, слаби, али, брате, ја, брате, сам се тихо надао, то би поправило у мојим очима слику тог града и слику његовог првог човјека, сина кордунашког официра, брате. Ако ништа друго, једно морамо, брате, признати, одговор нисмо дуго чекали, наравно, негативан, брате. Горан, брате, је, брате, на крају, као што је и сам израчунао, сахрањен на Јеврејском гробљу, брате. На, брате, сахрани су били људи, од Милорада Пуповца до Гојка Ђога, брате. Стојећи, брате, тамо помислих: нема никог да отпјева Интернационалу, брате! Сâм, брате, је, испраћајући, брате, друге, написао, брате, себи најљепши епитаф: Понекад драги моји нестану у даљини Онда их, у сну, сретнем, брате. Машу ми, у црнини, брате. (пријепис Сњежана Чича, брате)